FRESKA KAKVE NEMA NIGDE NA SVETU U ovoj srpskoj crkvi je Hrist prikazan na vrlo neobičan način (FOTO)
Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla nalazi se pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, 22 kilometara od Pirota. Podignuta je u 13. veku.
Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla nalazi se pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, 22 kilometara od Pirota. Podignuta je u 13. veku.
Upravo ona dom je freske ćelavog Isusa, jedinstvene u pravoslavnom freskoslikarstvu.
Freska je poznatija pod imenom Isus Mladenac, nalazi se na severnom zidu crkve i ujedno je i jedini živopis u pećinskoj crkvi Svetog Petra i Pavla. Zanimljivo je to što je tu Isus oslikan kao mlad i ćelav, a da sve bude neobičnije čini i to što je prikazan u odeždi koja liči na budističku, i u osmougaonoj mandorli ili zvezdi.
Možda vas zanima:
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Fresku je prvi put svetu predstavio Dragan Bosnić, hroničar i majstor fotografije u svojoj knjizi "Čudesna Srbija".
FOTO: WIKIPEDIA/DJORDJEMARKOVIC
Među fresko-slikarima, jedna grupa smatra da je lik mladog “Ćelavog Isusa” delo slikara ili grupe slikara, koji su bili pod uticajem raznih pravaca hrišćanske religije.
Nema preciznih podataka kako je ova neobična freska nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u pećini.
U to doba, isposnice kao hramovi nisu bile podložne crkvenim kanonima o tome kako se predstavlja koji svetac, pa se veruje da su Isusa iz pećinske crkve naslikali sami isposnici i da ona zbog toga na nju nisu uticala pravila i cenzura.
Ipak, zašto su gosti iz Sinaja Isusa predstavili baš ćelavog, misterija je.
(Istorijski zabavnik)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)