Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Manastir Kumanica na samoj granici je mesto koje je zbog sloge naroda ostalo na svom mestu.
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
U manastiru Kumanica, Božju pomoć osim pravoslavnih vernika, traže i muslimani. Čuven je po mnogim iscjeliteljskim čudima koja su se u njemu dogodila, zbog čega su ga ljudi nazvali – srpskim Ostrogom.
Peštersko selo Bare nakon nekoliko decenija čekanja konačno će dobiti saobraćajnu vezu do velike svetinje, manastira Kumanica.
U selu Kumanica, na samo petnaest kilometara od Ivanjice, preko reke Moravice već nekoliko vekova netaknut stoji stari kameni most koji se još od davnina zove rimskim, iako je građen za vreme Turaka u 15. veku.
U trouglu između Prijepolja, Bijelog polja i Sjenice tik uz železničku prugu Beograd-Bar u pristaranku iznad kojeg je stenoviti zid ušuškan u tišinu smestio se mali manastir Kumanica.
Mošti Grigorija Kumaničkog su mošti Svetog Save, a inicijalna kapisla za ovu tvrdnju je bio moj boravak u manastiru Kumanica sredinom 2011. godine
Manastir Kumanica mnogi nazivaju srpskim Ostrogom, a nadaleko je čuven po isceliteljskim čudima koja su se dogodila u njemu, ali i po tome što se u njemu mole i narodi koji nisu pravoslavne vere.
Stari, izlokani zemljani put jedina je veza meštana sela Bare na Pešteru sa ostatkom sveta.