ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Ne zna se tačno vreme izgradnje manastira Kumanice, a ni ktitor. Prvo pisano pominjanje je iz 1514. godine. U ruševinama su sačuvani delovi ploča od 13. do sredine 15. veka.
Zlatno doba Kumanice bilo je u drugoj polovini 16. i tokom 17. veka, a potom je opusteo u drugoj polovini 18. veka. Manastir je obnovljen 2000. godine.
"Dolazim iz Poljske i prvi put sam ovde. Oduševljena sam mestom i želim da se pomolim u svetinji", rekla je sagovornica.
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR JE SRPSKI OSTROG! Pobunili se i pravoslavci i muslimani kada su hteli da sruše svetinju
Manastir Kumanica na samoj granici je mesto koje je zbog sloge naroda ostalo na svom mestu.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR JE SRPSKI OSTROG! Pobunili se i pravoslavci i muslimani kada su hteli da sruše svetinju
Manastir Kumanica na samoj granici je mesto koje je zbog sloge naroda ostalo na svom mestu.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR JE SRPSKI OSTROG! Pobunili se i pravoslavci i muslimani kada su hteli da sruše svetinju
Manastir Kumanica na samoj granici je mesto koje je zbog sloge naroda ostalo na svom mestu.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
U narodu postoji verovanje da posetom Kumanicama slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju. Zbog takvih legendi dolaze ljudi svih religija iz celog sveta.
Otac Nikolaj, starešina manastira Kumanica kaže da je manastir Kumanica kultni isceliteljski manastir.
"Mnoga isceljenja su se dešavala u manastiru Kumanica kako u starim tako i u današnja vremena, 26. jula se ovde održava veliki sabor. Bude prisutno i do 10-12 hiljada ljudi za tu jednu noć", rekao je otac Nikolaj.
U planu je i izgradnja prilaznog puta do manastira Kumanice. Trenutno se izvode radovi na izgradnji puta Sjenica - Bare do škole u Vrbnici.
"Sam manastir Kumanica predstavlja duhovno središte, mesto zajednice ali i duhovno izvorište meštana ovih prelepih krajeva i kao takav nema slučajno prefiks Ostrog sa ove strane", kaže Dejan Dramićanin, veroučitelj.
Do Kumanice se stiže makadamskim putem iz pravca Vrbnice ili železničkom prugom Beograd-Bar zbog čije je izgradnje bilo planirano da se poruši svetinja, ali vernici to nisu dozvolili.
(RTS)
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
MESTO GDE SE REKA GUBI I POЈAVLЈUЈE: Otkrijte klisuru u Srbiji gde reka teče samo 365 metara!
Jeste li ikada čuli za reku koja je toliko kratka da ima samo 365 metara – "reka Godina"? Istražujemo jedinstveni geografski fenomen u zapadnoj Srbiji, kod Perućca, gde snažan izvor izbija iz planine i nakon kratkog, ali burnog toka, nestaje u Drini. Ovo je reka Vrelo, pravo čudo prirode.
Komentari(0)