MOŠTI SVETOG SAVE NISU SPALJENE!? Ovaj manastir u Sjenici krije najveću tajnu srpske istorije (FOTO/VIDEO)
Mošti Grigorija Kumaničkog su mošti Svetog Save, a inicijalna kapisla za ovu tvrdnju je bio moj boravak u manastiru Kumanica sredinom 2011. godine
Pola godine je prošlo od trenutka kada je pisac Vlada Arsić otvorio "srpsku priču milenijuma", ali svaki deo priče krije neku tajnu.
Hram Svetog Save je podignut na mestu gde je, prema uverenju svih Srba, Sinan paša spalio mošti srpskog svetitelja 27. aprila 1592. godine. Da li je, baš, tako?
Shutterstock/Hram Svetog Save
Vekovima se šuška da mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već na drugom mestu. Priča se i da nikada nisu spaljene, već se i danas čuvaju u pećini kod reke Tare. Mit o lomači od pre četiri veka tema je kojom se bavi Vlada Arsić u knjizi “Osinje gnezdo”. On ima sasvim novu teoriju.
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Velika svetinja čija zvona se čuju 300 godina konačno je dobila pristojan put za svoje hodočasnike
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Velika svetinja čija zvona se čuju 300 godina konačno je dobila pristojan put za svoje hodočasnike
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Velika svetinja čija zvona se čuju 300 godina konačno je dobila pristojan put za svoje hodočasnike
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
Manastir Kumanica krije najveću srpsku tajnu
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Velika svetinja čija zvona se čuju 300 godina konačno je dobila pristojan put za svoje hodočasnike
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Velika svetinja čija zvona se čuju 300 godina konačno je dobila pristojan put za svoje hodočasnike
Manastir Kumanica na samoj granici sa Crnom Gorom smatra se oreolom srpske duhovnosti
– Mošti Grigorija Kumaničkog su mošti Svetog Save, a inicijalna kapisla za ovu tvrdnju je bio moj boravak u manastiru Kumanica sredinom 2011. godine kada mi je nekoliko osoba, među kojima i veoma obrazovane ličnosti, ispričalo da u to sumnjaju – kaže Vlada Arsić.
Zanimljiva je tvrdnja direktora Narodnog muzeja u Prijepolju o pronalasku moštiju 1999. godine, kao i zabrani da se o tome govori. Arsić se pitao kako je moguće da su Turci spalili mošti, a ostavili su kivot, štap, pa i ruku srpskog svetitelja?
Spalili su mošti, a ostavili kivot, štap i ruku?
Za početak, Vračar se u 16. veku nije nalazio tu gde je danas. Na mestu Trga Slavija nalazila se bara, a Vračar je bio močvara. U vreme spaljivanja mošti, Beograd je bio turska kasaba, a naselje se nalazilo oko Kalemegdanske tvrđave.
Shutterstock/Hram Svetog Save, Vračar
Do Cvetnog trga su se prostirale romske čerge, a centar Vračara je bio današnji Tašmajdan. Ako je Sinan paša, zaista, na brdu podigao lomaču i zapalio mošti srpskog svetitelja to je mogao da učini kod kafane “Šansa”.
Vračar je tada bio močvara, a pravi Vračar je bio Taš
Ukoliko bi se dozvolila DNK analiza moštiju Grigorija Kumaničkog i ostalih Nemanjića brzo bi se doznala čitava istina i prekinule sve priče i legende o tome da Turci nisu spalili Svetog Savu na Vračaru, već njegove mošti monahinje i danas celivaju. Zanimljivo je da je patrijarh Pavle prvi “kočio” ovakvu analizu.
Patrijarh Pavle je nekoliko godina pred smrt rekao nabližima da se mošti Svetog Save nalaze u manastiru Ždrebaonik, ali da to ne želi da saopšti javnosti.
Shutterstock/Tašmajdan
Priča se i da je vladika Nikolaj Velimirović znao za Savine mošti, ali im navodno, rekao: “Srbi u ovom trenutku nisu dostojni da dočekaju svetitelja, kad dođe trenutak sam će se pojaviti…”.
– Čitava priča je šuplja kao “švajcarski sir”, imali su šest meseci da demantuju i opovrgnu knjigu “Osinje gnezdo”, pa ili nemaju čime ili znaju da nemaju šta da demantuju – zaključuje Arsić.
Manastir Kumanica u Sjenici na mapi:
Izvor: Magazin Novosti
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)