Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Duboko u planinama Starog Vlaha, postoji selo gde gotovo svaki domaćin ume da svira gusle i peva epske pesme. Ova drevna veština prenosi se s kolena na koleno, a gusle su ovde više od instrumenta – one su simbol identiteta i čuvar istorije predaka. Kako je ovo selo postalo kolevka guslarske tradicije?
Kako su gusle i epske pesme oblikovale istoriju i kulturu Srbije?
Koliko je ovaj instrument bio važan našim precima možda i najbolje pokazuju i stihovi "Ima dana kad se razočaram, uzmem gusle pa se razgovaram. Kad mi one na krilu zaječe, svake se bolesti leče".
Gusle su narodni srpski gudački instrument. Ovaj instrument ima jednu, ili eventualno dve žice. Najčešće su napravljene od javorovog drveta.
Dok su neki autohtoni drugi instrumenti su usvojeni iz drugih krajeva.
Užice će 28. i 29. maja biti domaćin 29. Festivala guslara Srbije koji se održava u Narodnom pozorištu.
Filip Višnjić (1767 — 1834) je jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca srpskih narodnih pesama.