NAJPOZNATIJI INSTRUMENTI ŠIROM SRBIJE U svoje instrumente Srbi su uneli svoje poglede i očekivanja od života
Dok su neki autohtoni drugi instrumenti su usvojeni iz drugih krajeva.
Od svih naroda Balkanskog poluostrva Srbi imaj najveću lepezu melodija i emocija kojima su prožete melodije. Od šaljivih pesama na severu Srbije, takozvanih bećarca, pa do pesama od kojih će te se rasplakati, u svoje pesme Srbi su uneli svoje poglede i očekivanja od života, a i svoju profesiju.
Važan faktor u srpskoj muzici predstavlja primarno zanimanje svirača ili kraj iz kog je muzika potekla. Tako su vojnici koji su bili pri vojnim orkestrima pri povratku u svoje selo donosili trubu i pesme koje su naučili u vojnom orkestru, a pastiri su dok bi čuvali ovce ubili vreme i opustili se puštanjem laganih tonova iz svojih frula.
Pokušaćemo da nabrojimo najpoznatije instrumente u srpskom narodu, koji se čuju širom Srbije.
Frula
Frule su uglavnom svirali pastiri ili na seoskim saborima. Gotovo svako selo je pravilo frulu na svoj način i tako danas ima nekoliko desetina vrsti frula.U nekim krajevima Srbije muzički instrumenti pravljeni su od bilo čega što se moglo naći u prirodi. Govorilo se da je, da bi se napravila dobra svirala, neophodno nabaviti “jednu granu u jesen isečenu da bi se tokom zime dobro osušila, i jedan oštar nož za skidanje kore”.
printscreen youtube
Prema istoj tehnologiji, za pravljenje lepka bilo je potrebno “jedno belance, tri do četiri čena utucanog belog luka i smola veličine jajeta sa šljivinog drveta”. Kad se grana pripremi, prelije se mlekom i dobro osuši tokom zime, zatim se više puta premaže uljem i sirćetom, a onda stavi u ovčije pečenje da se natopi masnoćom i tako impregnira.
Harmonika
Dok je za neke druge instrumente nemoguće utvrditi poreklo i vreme nastanka za harmoniku se može pouzdano reći da je mesto u Srbiji pronašla nakon prvog svetskog rata. U ratu harmonika je bila svirana u vojnim orkestrima, a nakon rata su je vojnici doneli u svoja sela i u pojedinim krajevima je harmonika gotovo istisla tradicionalnije instrumentee, tako da je sada nezamislivo tradicionalno srpsko kolo koje ne bi bilo odsvirano na harmonici.
printscreen youtube
Gajde
Još jedan tradicionalni srpski instrument koji su pravili i na kome su svirali pastiri su gajde. Ime je stranog porekla i potiče od arapskog “gaida”, “kaida”, što znači “melodija”. Repertoar gajdi je šarolik, a uglavnom se izvode u svečanim prilikama.
View this post on Instagram
Truba
Limeni duvači su se u Srbiji prvi put pojavili u 19. veku kada je knez Miloš Obrenović oformio prvi vojni orkestar, tako da je poreklo trube među Srbima identično poreklu harmonici. Vrlo brzo truba je osvojila srce mnogih krajeva Srbije, a danas je najpopularnija u okolini Užica i Čačka, Boljeva i Zaječara i Leskovca. U čast trube održava se i sabor trubača u Dragačevu.
printscreen youtube
Gusle
Najstariji i najpoznatiji instument u srpskim krajevima su gusle. Gusle se pominju u žitijima srpskih srednjovekovnih vladara u kojim se pominje da su vladari znali u svečanim prilikama da se uhvate gusala i tako još više ulepšaju svečanost na kojoj su.
Uz gusle, za razliku od ostalih instumenata, se ne igra. One su prateći instument uz koje guslač pripoveda neku od mnogih srpskih epskih pesama iz srpske istorije. Za izradu dobrih gusala, prema uobičajenom receptu, potrebna je grana javora koji je rastao na sunčanoj strani. Strune gusala se sastoje od 60 konjskih dlaka iz repa ili grive, najčešće belog konja, po mogućstvu pastuva, a gudalo je od tvrđeg drveta sa strunama od oko četrdesetak konjskih dlaka. Pevanje uz gusle predstavlja deo reprezentativne UNESCO liste kulturnog nematerijalnog nasleđa čovečanstva.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)