TRADICIONALNI SRPSKI MUZIČKI INSTRUMENTI Frula, gusle, tambure, gajde i danas uživaju veliku popularnost (FOTO/VIDEO)
Mogu biti proizvodi kućne radinosti, dečijih ruku, seoskih majstora ili fabričke proizvodnje.
Smatra se da broj muzičkih instrumenata u Srbiji nije velik, ali ipak postoje sve glavne vrste i tipovi. U narodne muzičke instrumente ubrajaju se svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvodi kućne radinosti, dečijih ruku, seoskih majstora ili fabričke proizvodnje.
Shutterstock/Tamburaši
Izgleda da se među dečijim muzičkim instrumentima nailazi na najveću raznovrsnost. Svako godišnje doba daje deci nove materijale za građenje muzičkih instrumenata sezonskog karaktera. To su svirale od vrbe, zove, truba — borija od mlade kore drveta, od žitne stabljike, trava i list, guslice od kukuruzovine i dr. Osim guslica svi navedeni instrumenti pripadaju grupi aerofonih muzickih instrumenata.
Shutterstock/Truba
Istoj grupi pripada i najrasprostranjeniji i najkarakterističniji instrument u Srbji svirala, koja i danas uživa veliku popularnost. Pripada podgrupi labijalnih svirala sa bridom. Ima šest rupica za prebacivanje tonova i jednu glasnicu. Pravi se od šljivovog, drenovog ili javorovog drveta, a ukrašava paljenim ukrasima, oplitanjem žicom ili rezbarenom ornametikom. Ima ih raznih veličina od kojih zavisi visina tonova. Manji instrumenti se zovu: svirala, svirajka, sviralja, frula, flura (kod Vlaha u Istočnoj Srbiji), a drugde se skoro svuda zovu duduk.
Shutterstock/Duduk
U tip labijalnih svirala sa koso zarezanim piskom spadaju dvojnice. Rupe — glasnice nalaze se na prednjoj strani, na kojoj su i rupe za prebiranje tonova. Njih ima sedam: četiri na levoj i tri na desnoj strani. Dvoglas koji se na dvojnicama izvodi zavisi od tipa dvoglasa oblasti iz koje oni potiču.
Shutterstock/Frula dvojnica
U tip svirala jednostrukim jezičkom spadaju paljke, surle, lejka i gajde. Prve tri se prave od tikve sa dužom drškom na kojoj su rupice za prebiranje, a korpus tikve koji je otvoren, služi kao rezonator. Pisak se uglavljuje posebno. Gajde su nekada bile rasprostranjene po celoj Srbiji kao i svirala. Danas ih ima u istočnoj i južnoj Srbiji, a u zapadnoj se samo pamti da ih je nekada bilo skoro svuda.
Shutterstock/Gajde
Glavni delovi gajdi su: meh ili mešina, prebiraljka ili gajdenica, duvaljka ili dulić i prdak ili prdaljka. Meh se najčešće pravi od prevrnute jareće kože. Zavisno od gajdenice postoje u praksi dva tipa gajdi: gajde sa jednocevnom gajdenicom, rasprostranjene po jugoistočnoj Srbiji, i gajde sa dvocevnom gajdenicom, rasprostranjene po ostalim krajevima i u Vojvodini.
Shutterstock/Gajde
Vojvodjanske gajde imaju još i meh za naduvavanje laktom. Prebiraljka sa rupicama služi za sviranje melodije, druga prebiraljka proizvodi prateći ton koji se tokom sviranja prekida (kvarta ispod osnovnog tona), a prdaljka bez prekida svira donju oktavu od osnovnog tona. Gajde su bile sastavni deo svake svečanosti, svadbe, sabora i drugih veselja.
Shutterstock/Zurle
Njihova je funkcija bila uglavnom da sviraju za igru i da stvaraju dobro raspoloženja. Postoji podaci da su gajde pratile žetvene radove u polju u vreme kad se želo srpom (zapadna Srbija). Inače, one su jedini muzički instrument koji se javlja kao pratnja obredne igre u koledarskim običajima.
Od aerofonih muzičkih instrumenata sa dvostrukim jezičkom veoma su poznate bile zurle (u paru) sa tupanom ili bubnjom. Ovaj se sastav i danas sačuvao na Kosovu i ponegde u južnoj Srbiji.
Shutterstock/Zurle
Kordofoni muzički instrumenti zastupljeni su u oba tipa, po načinu kako proizvode tonove. Gusle pripadaju tipu gudačkih instrumenata, a tambure tipu trzačkih instrumenata. Od membranofonih muzičkih instrumenata poznat je veliki bubanj (na jugu Srbije tupan) kao pratilac zurli ili "bleh" muzike. Bubnjić se cesto pominje često zajedno sa sviralom, a doboš, u čisto društvenoj funkciji, predstavljao je pozivni signal za okupljanje ljudi da bi im se saopstile važne mesne vesti.
Shutterstock/Zurle
Osim svirale, tradicionalni muzički instrumenti sve više nestaju i polako ustupaju mesto savremenijim, novijim, fabričke proizvodnje. Jedan od najpopularnijih je svakako harmonika, dominantni instrument u svakom folklornom sastavu, pored klarineta, violine i kontrabasa. U poslednje vreme kontrabas sve vise zamenjuje elekrična gitara.
Od većih instrumentalnih sastava u užoj Srbiji, posebno su popularni "bleh" orkestri ili trubaci koji broje 6—14 clanova.
Izvor: Muzička enciklopedija III, srbijuvolimo
Zašto se nekada verovalo da kiša „nosi reči žena“: Narodni običaji prizivanja i zaustavljanja kiše u Srbiji
U mnogim selima Srbije, naročito u vreme žetve, verovalo se da kiša dolazi kada žena izgovori tešku, nestrpljivu ili neiskrenu reč. Kiša, govorilo se, ne pada sama – ona sluša. I zato se zaustavljala tišinom, molitvom ili tiho zapaljenim trnjem.
“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno
U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Komentari(0)