NEKOME JE "DEMODE", ALI NE I NJEMU Stefan je jedan od retkih koji svira stari instrument i tako čuva srpsku tradiciju, omiljene su mu pesme o Kosovu
Koliko je ovaj instrument bio važan našim precima možda i najbolje pokazuju i stihovi "Ima dana kad se razočaram, uzmem gusle pa se razgovaram. Kad mi one na krilu zaječe, svake se bolesti leče".
Tonovi zbog kojih se koža naježi i reči zbog kojih neretko zaigra i suza u oku. Gusle vekovima čuvaju srpsku narodnu tradiciju, a pevanje uz njih svrstano je i na reprezentativnu Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa. Nekada je svako domaćinstvo imalo po jedne gusle, a tokom zimskih meseci meštani udaljenih sela su se uz njih okupljali i najbolje družili. Sa modernim vremenima, gusle kao da su pale u drugi plan i postale "demode". Međutim, ostalo je još hrabrih entuzijasta koji žele da otrgnu ovaj tradicionalni instrument od zaborava. Stefan Tomić ima 14 godina i njegov hobi je sviranje i pevanje upravo uz gusle.
"Slučajno sam pronašao stare gusle odbačene na tavanu. Kad sam se uputio u to šta taj instrument predstavlja za naš narod, nisam hteo da i dalje propadaju već sam odlučio da ih naučim svirati. Učio sam malo preko jutjuba, ali vrlo malo ima takvih tutorijala. Tata mi je pomogao u mojoj nameri i krenuo sam na časove, mislio je da će ta moja želja kratko potrajati, ali ja sam ostao dosledan. Na početku je bilo teško, jer možda deluju jednostavne, ali jako je zahtevno svirati i pevati uz gusle", kaže Stefan za RINU.
Iako mlad, ovaj dečak, pravi je čuvar srpske tradicije. Omiljene pesme za izvođenje su mu one koje pričaju o borbi našeg naroda kroz istoriju. Najviše ga, kako kaže, fascinira Kosovski boj, pa stoga najčešća peva upravo o junacima poput Miloša Obilića i cara Lazara. Činjenica da njegovi vršnjaci mahom slušaju drugu vrstu muzike nije ga pokolebala i ostao je veran svojim korenima.
Možda vas zanima:
Uvek si sa nama BRATE NEBA: Policajci zaplivali hladnom Đetinjom u čast prerano preminulog kolege, na sebi imali posebne majice
Na Bogojavljenje tradicionalno su rekom Đetinjom zaplivali najhrabriji plivači. Ove godine učestvovalo je 144 takmičara, a zbog velikog broja učesnika prvo su u vodu skočili najmlađi. Među njima su bili jedanaestogodišnji dečaci Mladen Žilić i Igor Kokorović, a najstariji takmičar bio je Jurica Stojin koji ima 65 godina.
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
Možda vas zanima:
Uvek si sa nama BRATE NEBA: Policajci zaplivali hladnom Đetinjom u čast prerano preminulog kolege, na sebi imali posebne majice
Na Bogojavljenje tradicionalno su rekom Đetinjom zaplivali najhrabriji plivači. Ove godine učestvovalo je 144 takmičara, a zbog velikog broja učesnika prvo su u vodu skočili najmlađi. Među njima su bili jedanaestogodišnji dečaci Mladen Žilić i Igor Kokorović, a najstariji takmičar bio je Jurica Stojin koji ima 65 godina.
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
Možda vas zanima:
Uvek si sa nama BRATE NEBA: Policajci zaplivali hladnom Đetinjom u čast prerano preminulog kolege, na sebi imali posebne majice
Na Bogojavljenje tradicionalno su rekom Đetinjom zaplivali najhrabriji plivači. Ove godine učestvovalo je 144 takmičara, a zbog velikog broja učesnika prvo su u vodu skočili najmlađi. Među njima su bili jedanaestogodišnji dečaci Mladen Žilić i Igor Kokorović, a najstariji takmičar bio je Jurica Stojin koji ima 65 godina.
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
"Kad sam drugarima rekao šta sviram i pevam, iskreno očekivao sam blagi podsmeh. Ali, nasuprot tome, dobio sam podršku i razumevenje. Dešava se kad idem na neku slavu ili rođendan da mi traže da ponesem gusle i tako se uz pesmu družimo. Takođe, ponesem ih često u školu kad učimo neke epske pesme, na srpskom ili muzičkom", kaže ovaj učenik osmog razreda.
Stefan obećava da ovaj instrument neće zapostaviti ni u godinama koje dolaze, već će se truditi da i dalje na svoj način pronosi slavu gusala u kraju u kom živi. Do sada je ostvario uspehe i na brojnim takmičenjima.
"Volim da se obučem u narodnu nošnju, obujem opanke, stavim šajkaču na glavu i zasviram. To sam jednostavno ja, zato se na mojim guslama neće nikad skupljati prašina", bio je jasan.
Udruženje "Pravo u žicu" dovelo preko 100 guslara u Užice
Od samog početka Stefan je član Udruženja za očuvanje narodne tradicije iz Užica "Pravo u žicu" u okviru kog radi jedinstvena škola za guslanje, gde se prvim tonovima uče deca, ali i odrasli. Udružnje broji oko 30 aktivnih članova, a nekoliko njih redovno nastupa i učestvuje na takmičenjima.
"U našem udruženju smo svi kao jedan, jer kao pojedinci naša borba za očuvanje svega onoga što sa sobom nose gusle bila bi uzaludna. Negujemo duh zajedništva i tradicije, okupljamo omladinu koja se na ovaj način uči i srpskoj istoriji, ali imamo i starije članove koji ranije nisu imali priliku da nauče guslati, a vole tu vrtu muziciranja. Mi smo nakon 40 godina vratili gusle u Užice, jer se one u gradu na Đetinji nisu čule upravo te četiri decenije. Upeli smo ove godine da uz pomoć Ministarstva kulture i lokalne samouprave organizujemo Republičko takmičnje u guslanju, na kom je učestvovalo preko 100 guslara iz čitave Srbije. Mi kroz naš rad ne čuvamo samo gusle od zaborava, već u druge elemente srpske tradicije poput narodne nošnje i etno pevanja", izjavila je Ivana Ivanović koordinator Udruženja "Pravo u žicu".
Inače, gusle ne poznaju note i zato su jedan od najjednostavnijih instrumenta, ali zato glas pevača mora da se uskladi sa tonom, a sviranje mora biti ravnomerno sa stihovima. Najbolje gusle prave se od planinskog javora, za njih je dokazano da daju najbolji zvuk. Kako kažu majstori, nije ih teško napraviti, a vrlo je važno koji simbol staviti na kraju, pa se na vrhu često može videti orao koji simbolizuje srpstvo i pobedu. Koliko je ovaj instrument bio važan našim precima možda i najbolje pokazuju i stihovi "Ima dana kad se razočaram, uzmem gusle pa se razgovaram. Kad mi one na krilu zaječe, svake se bolesti leče".
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)