Duboko u planinama Starog Vlaha, postoji selo gde gotovo svaki domaćin ume da svira gusle i peva epske pesme. Ova drevna veština prenosi se s kolena na koleno, a gusle su ovde više od instrumenta – one su simbol identiteta i čuvar istorije predaka. Kako je ovo selo postalo kolevka guslarske tradicije?
Gusle su vekovima bile glas naroda, prenoseći priče o junacima, bitkama i istoriji Srbije. Iako su danas ređa pojava u svakodnevnom životu, u jednom selu u Starom Vlahu ova tradicija i dalje živi u punom sjaju. Gotovo svaki stanovnik zna da zasvira i otpeva bar jednu epsku pesmu, a deca od malih nogu uče tajne ovog instrumenta. Kako je selo sačuvalo svoju guslarsku dušu u modernim vremenima i šta ga čini toliko posebnim?
Selo gde gusle ne umiru – čuvari epske tradicije
Smešteno u srcu Starog Vlaha, blizu granice sa Crnom Gorom, ovo selo je pravi biser srpske kulturne baštine. Za razliku od mnogih mesta gde su gusle vremenom pale u zaborav, ovde su one i dalje deo svakodnevice.
Stanovnici sela veruju da je guslarska pesma deo njihovog identiteta i da bez nje ne može da prođe nijedno veće okupljanje. Bilo da je u pitanju svadba, krštenje ili običan zimski večernji skup pored ognjišta, gusle su uvek prisutne.
„Moj deda je svirao, moj otac je svirao, ja sviram, i moj sin već zna nekoliko pesama“, priča jedan od meštana, ponosno pokazujući svoje ručno izrezbarene gusle.
Kako se uči sviranje gusala?
U ovom selu, guslarska veština prenosi se u porodicama, ali i kroz neformalne škole koje vode stariji majstori. Deca počinju da uče od malih nogu, prvo slušajući epske pesme, a zatim postepeno pokušavajući da ih izvedu uz pratnju gusala.
„Nije lako naučiti. Treba imati osećaj, ali i snagu u glasu. Guslarska pesma se ne peva tiho – ona treba da odjekuje, da prenese emociju i priču o junacima“, objašnjava jedan od najstarijih guslara u selu.
Foto: Fesjbuk/ Opština Obrenovac
Gusle kao sveto nasleđe – simbol otpora i ponosa
Ovo selo nije slučajno sačuvalo guslarsku tradiciju. Stanovnici veruju da su gusle više od muzičkog instrumenta – one su simbol otpora, slobode i ponosa.
U vremenima kada su Srbi bili pod tuđinskom vlašću, guslari su kroz pesme prenosili zabranjene priče o srpskim junacima i pobunama. Gusle su bile i neka vrsta „narodnog radija“ – preko njih su se širile vesti i istorijske priče.
Zato se i danas u ovom selu s velikim poštovanjem čuvaju stare gusle, često sa duborezima koje prikazuju istorijske motive – likove cara Lazara, Marka Kraljevića ili Svetog Save.
Takmičenja i sabori – gde se guslarska veština pokazuje u punom sjaju
Svake godine u ovom selu organizuju se guslarska takmičenja, na kojima se okupljaju guslari iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore i Republike Srpske.
Na ovim saborima ne ocenjuje se samo tehnika sviranja, već i snaga glasa, emocija i način interpretacije epskih pesama. Neki takmičari pevaju stare pesme o Kosovskom boju, dok drugi stvaraju nove guslarske priče o savremenim junacima.
„Nije dovoljno samo znati pesmu – moraš je osetiti i preneti tu emociju na ljude koji slušaju“, kaže jedan od učesnika sabora.
Može li guslarska tradicija preživeti u modernim vremenima?
Iako su gusle nekada bile prisutne u svakom srpskom domaćinstvu, danas su postale retkost, naročito među mlađim generacijama. Međutim, u ovom selu tradicija i dalje živi, a sve više mladih pokazuje interesovanje za učenje guslarske pesme.
„Danas imamo telefone i internet, ali gusle su nešto što nikada ne može da se zameni. Kada zasviraš, osetiš duh predaka i znaš da si deo nečega većeg“, objašnjava mladi guslar koji je tek započeo svoj put.
Selo koje ne da da gusle utihnu
Dok u drugim delovima Srbije guslarska tradicija polako nestaje, u ovom selu ona i dalje živi, snažna kao nekada. Ovde se gusle ne čuvaju samo kao muzejski eksponat – one su deo svakodnevice, glas predaka i simbol nepokolebljivog srpskog duha.
Ako ikada poželite da doživite pravu guslarsku atmosferu, gde epska pesma odjekuje između planinskih vrhova, ovo selo je mesto koje morate posetiti.
Mihajlo Pupin bio slavan širom sveta, a u dubini duše nesrećan zbog ćerke: Dva puta se udavala, volela je kockara, a onda je nasledstvo dala sekti
Vava nije razumela očevu naklonost prema Srbiji, a njen životni izbori bili su u ono vreme, na početku 20. veka, u najmanju ruku šokantni i neprimereni.
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Komentari(0)