FASCINANTNE ČINJENICE: Hram Svetog Save ima mozaik na površini od 15.000 kvadratih metara, a ovo niste znali (FOTO)
Hram Svetog Save, veličanstveni simbol Beograda, predstavlja jedno od najvažnijih svetilišta pravoslavne vere u svetu. Njegova impozantna arhitektura privlači pažnju posetilaca iz celog sveta.

Hram se ponosno uzdiže na mestu gde je, davne 1594. godine, Sinan-paša spalio mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve. Ovaj čin predstavljao je težak udarac za srpski narod, ali je upravo na toj svetoj zemlji vekovima kasnije podignut hram kao simbol pobede vere i tradicije.
Izgradnja hrama, koja je započeta 1935. godine, trajala je decenijama, ali je konačno rezultirala predivnim hramom koji je jedan od najlepših primera srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Izgradnju je prekinuo početak Drugog svetskog rata, zbog čeka se dugo nako toga čekalo dopušetenje za nastavak radova. Hram je otvoren 2004. godine, ali su svi radovi bili zvanično završeni tek 2020. godine.
Svakog dana, sa zvonika hrama, odzvanjaju taktovi himne posvećene Svetom Savi, podsećajući sve prisutne na značaj ovog velikog svetitelja.
Možda vas zanima:

ŠTA JE TURISTIMA NAJINTERESANTIJE U SRBIJI? Objavljena lista najtraženijih atrakcija, a evo koja iz naše zemlje je oduševila strance (FOTO)
Sedam najtraženijih nazvali su „novim svetskim čudima“.

PARKING ZA TENKOVE, TRI VERE, LUSTER Ovo je 7 tajni Hrama Svetog Save za koje sigurno niste znali
Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
Zvona hrama su posebno zanimljiva, jer svako od njih nosi natpise na ćirilici i biblijske tekstove, ukrašene po želji darodavaca. Svako zvono ima svog darodavca, čije je ime trajno urezano na njemu, čime se čuva sećanje na one koji su svojim prilozima doprineli izgradnji ovog svetilišta.
Centralna kupola hrama, teška čak 4.000 tona, uzdiže se na visinu od 40 metara, dok površina mermernih ploča koje krase fasadu hrama može da poploča skoro dva fudbalska terena. Ovi impozantni podaci samo su delić priče o hramu Svetog Save, koji i dalje nastavlja da fascinira svojom lepotom i duhovnim značajem.
Mozaik
Hram Svetog Save u Beogradu nije samo simbol vere, već i umetnički biser koji oduzima dah svakome ko kroči u njegovu unutrašnjost. Ono što ga čini posebno impresivnim jeste mozaik koji prekriva površinu od čak 15.000 kvadratnih metara. Ovaj monumentalni mozaik sastoji se od više od 50 miliona sitnih komadića, pažljivo postavljenih kako bi stvorili jedinstvenu umetničku celinu. Na izradi ovog remek-dela radilo je čak 300 umetnika mozaičara, a kada uključimo i sve one koji su bili zaduženi za lepljenje i postavljanje, brojka raste na preko 600 ljudi. Smatra se da je ovaj mozaik najveći u hrišćanskim svetinjama, što samo dodatno potvrđuje značaj hrama Svetog Save ne samo kao verskog, već i kao kulturnog spomenika od neprocenjive vrednosti.
Kapacitet
Veličina hrama Svetog Save oduševi svakoga ko ga poseti, ali tek kada se uđe unutra, postaje jasno koliko je ovaj objekat zaista prostran. U prizemlju i na galerijama hrama može da stane do 10.000 vernika. Ovaj kapacitet omogućava da se tokom velikih verskih praznika, službi i obreda u hramu okupe hiljade ljudi.

Najveći luster na svetu
Jedan od najimpresivnijih elemenata unutar hrama Svetog Save jeste ogroman luster koji dominira centralnim delom unutrašnjosti. Ovaj najveći na svetu polijelej (luster) prečnika je 20 metara. Njegova težina sa lancima koji ga drže je čak 14 tona. Ono što ovaj prostor čini još posebnijim jeste činjenica da centralni deo hrama nema stubove, što je omogućilo postavljanje najvećeg lustera na svetu. Ovaj luster nije samo dekorativni element, na njemu su ispisani simboli vere, a kada pogledate kroz njega, možete videti krst i Hrista u vaznesenju.
Ovaj jedinstveni spoj umetnosti i duhovnosti čini boravak u hramu nezaboravnim iskustvom, koje ostavlja dubok utisak na svakog posetioca.

KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.

ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.

Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Komentari(0)