FASCINANTNE ČINJENICE: Hram Svetog Save ima mozaik na površini od 15.000 kvadratih metara, a ovo niste znali (FOTO)
Hram Svetog Save, veličanstveni simbol Beograda, predstavlja jedno od najvažnijih svetilišta pravoslavne vere u svetu. Njegova impozantna arhitektura privlači pažnju posetilaca iz celog sveta.
Hram se ponosno uzdiže na mestu gde je, davne 1594. godine, Sinan-paša spalio mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve. Ovaj čin predstavljao je težak udarac za srpski narod, ali je upravo na toj svetoj zemlji vekovima kasnije podignut hram kao simbol pobede vere i tradicije.
Izgradnja hrama, koja je započeta 1935. godine, trajala je decenijama, ali je konačno rezultirala predivnim hramom koji je jedan od najlepših primera srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Izgradnju je prekinuo početak Drugog svetskog rata, zbog čeka se dugo nako toga čekalo dopušetenje za nastavak radova. Hram je otvoren 2004. godine, ali su svi radovi bili zvanično završeni tek 2020. godine.
Svakog dana, sa zvonika hrama, odzvanjaju taktovi himne posvećene Svetom Savi, podsećajući sve prisutne na značaj ovog velikog svetitelja.
Možda vas zanima:
KAKO JE ISTORIJSKA GREŠKA POSTALA SIMBOL BEOGRADA: Gde su stvarno spaljene mošti svetog Save?
Čuveni Hram je zapravo na pogrešnom mestu
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Možda vas zanima:
KAKO JE ISTORIJSKA GREŠKA POSTALA SIMBOL BEOGRADA: Gde su stvarno spaljene mošti svetog Save?
Čuveni Hram je zapravo na pogrešnom mestu
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Možda vas zanima:
KAKO JE ISTORIJSKA GREŠKA POSTALA SIMBOL BEOGRADA: Gde su stvarno spaljene mošti svetog Save?
Čuveni Hram je zapravo na pogrešnom mestu
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Zvona hrama su posebno zanimljiva, jer svako od njih nosi natpise na ćirilici i biblijske tekstove, ukrašene po želji darodavaca. Svako zvono ima svog darodavca, čije je ime trajno urezano na njemu, čime se čuva sećanje na one koji su svojim prilozima doprineli izgradnji ovog svetilišta.
Centralna kupola hrama, teška čak 4.000 tona, uzdiže se na visinu od 40 metara, dok površina mermernih ploča koje krase fasadu hrama može da poploča skoro dva fudbalska terena. Ovi impozantni podaci samo su delić priče o hramu Svetog Save, koji i dalje nastavlja da fascinira svojom lepotom i duhovnim značajem.
Mozaik
Hram Svetog Save u Beogradu nije samo simbol vere, već i umetnički biser koji oduzima dah svakome ko kroči u njegovu unutrašnjost. Ono što ga čini posebno impresivnim jeste mozaik koji prekriva površinu od čak 15.000 kvadratnih metara. Ovaj monumentalni mozaik sastoji se od više od 50 miliona sitnih komadića, pažljivo postavljenih kako bi stvorili jedinstvenu umetničku celinu. Na izradi ovog remek-dela radilo je čak 300 umetnika mozaičara, a kada uključimo i sve one koji su bili zaduženi za lepljenje i postavljanje, brojka raste na preko 600 ljudi. Smatra se da je ovaj mozaik najveći u hrišćanskim svetinjama, što samo dodatno potvrđuje značaj hrama Svetog Save ne samo kao verskog, već i kao kulturnog spomenika od neprocenjive vrednosti.
Kapacitet
Veličina hrama Svetog Save oduševi svakoga ko ga poseti, ali tek kada se uđe unutra, postaje jasno koliko je ovaj objekat zaista prostran. U prizemlju i na galerijama hrama može da stane do 10.000 vernika. Ovaj kapacitet omogućava da se tokom velikih verskih praznika, službi i obreda u hramu okupe hiljade ljudi.
Shutterstock
Najveći luster na svetu
Jedan od najimpresivnijih elemenata unutar hrama Svetog Save jeste ogroman luster koji dominira centralnim delom unutrašnjosti. Ovaj najveći na svetu polijelej (luster) prečnika je 20 metara. Njegova težina sa lancima koji ga drže je čak 14 tona. Ono što ovaj prostor čini još posebnijim jeste činjenica da centralni deo hrama nema stubove, što je omogućilo postavljanje najvećeg lustera na svetu. Ovaj luster nije samo dekorativni element, na njemu su ispisani simboli vere, a kada pogledate kroz njega, možete videti krst i Hrista u vaznesenju.
Ovaj jedinstveni spoj umetnosti i duhovnosti čini boravak u hramu nezaboravnim iskustvom, koje ostavlja dubok utisak na svakog posetioca.
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Komentari(0)