SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Hram Svetog Save nalazi se na Vračaru, a često se naziva i "Saborni hram". Jedno je od glavnih turističkih atrakcija, ali i najveća verska i kulturna građevina u Srbiji.
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna. Naime, sam hram se nalazi na mestu gde su turci spalili mošti Svetog Save 1594. godine. Sama izgradnja je bila turbulentna, a prva ideja za izgradnju nastala je 1895 godine kada je osnovano Društvo za izgradnju Hrama Svetog Save. Međutim usled ratova i loše situacije u državi, izgradnja je krenula tek 1935. godine.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Izgradnja Hrama
Izgradnja hrama počela je 1935 godine, na čelu sa arhitektom Bogdanom Nestorovićem. Na dan spaljenja moštiju Svetog Save 10. maja 1939. godine tadašnji patrijarh Gavrilo položio je na temelj povelju blagosiljanja hrama. Novac za izgradnju hrama je skoro u potpunosti skupljem putem donacija ljudi, kao i materijal za gradnju.
U prvoj fazi radova dignuti su stubovi, i mnogi delovi strukture, međutim, obustavljena je gradnja 1941 godine, nakon bombardovanja Beograda i okupacije. Nakon rata, ali i mnogo perimetija oko nastavka izgradnje, tek 1985 kreće druga faza izgradnje hrama. Izgradnja i dan danas nije u potpunosti gotova, te se smatra jednim od najdužih građevinskih projekata.
Stil u kome je Hram izgrađen
Stil u kome je hram izgrađen je srpsko-vizantijski stil, inspirinsan vizantijskom kulturom, sa kupolom visine 70 metara. Raskošni mozaici unutar hrama uključuju mnoge znamentie ličnosti srpske istorije, ali i biblijske scene i svetitelje. Fokus unutrašnjeg mozaika jeste Vaznesenje Isusovo, na kom je prikazan izdignue ruke i okružen anđelima.
Shutterstock
Ispred glavnog oltara, nalazi se kripta, u kojoj se nalaze mošti Svetog Save, donete iz manastira Mileševo. Sam izgled Hrama inspirisan je izgledom Aje Sofije, naročito kad se uporedi sa kupolama na njima.
Impozantna veličina
Hram Svetog Save jedan je od najvećih hrišćanskih hramova na svetu, zauzima površinu od skoro 5.000 kvadrata i doseže skoro 80 metara visine. Zbog svoje veličine može da primi 10.000 vernika, a mnoga verska dešavanja, poput lomljenja božićne česnice upravo se ovde i odvijaju.
Iako se Hram smatra simbolom i tradicijom Beograda, on je relativno nov hram i njegova izgradnja i dalje traje, ali i pored toga on ostaje jedan od najlepših, najimpresivnijih hramova u Srbiji.
Hram Svetog Save je ujedno i jedna od najvećih turističkih atrakcija, a pored samog hrama nalazi se uređen plato sa fontanom. U okviru platoa nalazi se park sa klupama i dečijim igralištem, kao i spomenik Karađorđu i zgrada Narodne biblioteke.
Unutar hrama nalazi se i biblioteka, sa mnogim religijskim knjigama koje su otvorene za javnost.
Vreme za posete hrama je svakim danom od 07:00 do 20:00 časova.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
Komentari(0)