SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Hram Svetog Save nalazi se na Vračaru, a često se naziva i "Saborni hram". Jedno je od glavnih turističkih atrakcija, ali i najveća verska i kulturna građevina u Srbiji.
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna. Naime, sam hram se nalazi na mestu gde su turci spalili mošti Svetog Save 1594. godine. Sama izgradnja je bila turbulentna, a prva ideja za izgradnju nastala je 1895 godine kada je osnovano Društvo za izgradnju Hrama Svetog Save. Međutim usled ratova i loše situacije u državi, izgradnja je krenula tek 1935. godine.
Možda vas zanima:
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Možda vas zanima:
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Možda vas zanima:
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Izgradnja Hrama
Izgradnja hrama počela je 1935 godine, na čelu sa arhitektom Bogdanom Nestorovićem. Na dan spaljenja moštiju Svetog Save 10. maja 1939. godine tadašnji patrijarh Gavrilo položio je na temelj povelju blagosiljanja hrama. Novac za izgradnju hrama je skoro u potpunosti skupljem putem donacija ljudi, kao i materijal za gradnju.
U prvoj fazi radova dignuti su stubovi, i mnogi delovi strukture, međutim, obustavljena je gradnja 1941 godine, nakon bombardovanja Beograda i okupacije. Nakon rata, ali i mnogo perimetija oko nastavka izgradnje, tek 1985 kreće druga faza izgradnje hrama. Izgradnja i dan danas nije u potpunosti gotova, te se smatra jednim od najdužih građevinskih projekata.
Stil u kome je Hram izgrađen
Stil u kome je hram izgrađen je srpsko-vizantijski stil, inspirinsan vizantijskom kulturom, sa kupolom visine 70 metara. Raskošni mozaici unutar hrama uključuju mnoge znamentie ličnosti srpske istorije, ali i biblijske scene i svetitelje. Fokus unutrašnjeg mozaika jeste Vaznesenje Isusovo, na kom je prikazan izdignue ruke i okružen anđelima.
Shutterstock
Ispred glavnog oltara, nalazi se kripta, u kojoj se nalaze mošti Svetog Save, donete iz manastira Mileševo. Sam izgled Hrama inspirisan je izgledom Aje Sofije, naročito kad se uporedi sa kupolama na njima.
Impozantna veličina
Hram Svetog Save jedan je od najvećih hrišćanskih hramova na svetu, zauzima površinu od skoro 5.000 kvadrata i doseže skoro 80 metara visine. Zbog svoje veličine može da primi 10.000 vernika, a mnoga verska dešavanja, poput lomljenja božićne česnice upravo se ovde i odvijaju.
Iako se Hram smatra simbolom i tradicijom Beograda, on je relativno nov hram i njegova izgradnja i dalje traje, ali i pored toga on ostaje jedan od najlepših, najimpresivnijih hramova u Srbiji.
Hram Svetog Save je ujedno i jedna od najvećih turističkih atrakcija, a pored samog hrama nalazi se uređen plato sa fontanom. U okviru platoa nalazi se park sa klupama i dečijim igralištem, kao i spomenik Karađorđu i zgrada Narodne biblioteke.
Unutar hrama nalazi se i biblioteka, sa mnogim religijskim knjigama koje su otvorene za javnost.
Vreme za posete hrama je svakim danom od 07:00 do 20:00 časova.
SUTRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Кao što je u šali i s ljubavlju govorio Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Komentari(0)