SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Hram Svetog Save nalazi se na Vračaru, a često se naziva i "Saborni hram". Jedno je od glavnih turističkih atrakcija, ali i najveća verska i kulturna građevina u Srbiji.
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna. Naime, sam hram se nalazi na mestu gde su turci spalili mošti Svetog Save 1594. godine. Sama izgradnja je bila turbulentna, a prva ideja za izgradnju nastala je 1895 godine kada je osnovano Društvo za izgradnju Hrama Svetog Save. Međutim usled ratova i loše situacije u državi, izgradnja je krenula tek 1935. godine.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Izgradnja Hrama
Izgradnja hrama počela je 1935 godine, na čelu sa arhitektom Bogdanom Nestorovićem. Na dan spaljenja moštiju Svetog Save 10. maja 1939. godine tadašnji patrijarh Gavrilo položio je na temelj povelju blagosiljanja hrama. Novac za izgradnju hrama je skoro u potpunosti skupljem putem donacija ljudi, kao i materijal za gradnju.
U prvoj fazi radova dignuti su stubovi, i mnogi delovi strukture, međutim, obustavljena je gradnja 1941 godine, nakon bombardovanja Beograda i okupacije. Nakon rata, ali i mnogo perimetija oko nastavka izgradnje, tek 1985 kreće druga faza izgradnje hrama. Izgradnja i dan danas nije u potpunosti gotova, te se smatra jednim od najdužih građevinskih projekata.
Stil u kome je Hram izgrađen
Stil u kome je hram izgrađen je srpsko-vizantijski stil, inspirinsan vizantijskom kulturom, sa kupolom visine 70 metara. Raskošni mozaici unutar hrama uključuju mnoge znamentie ličnosti srpske istorije, ali i biblijske scene i svetitelje. Fokus unutrašnjeg mozaika jeste Vaznesenje Isusovo, na kom je prikazan izdignue ruke i okružen anđelima.
Shutterstock
Ispred glavnog oltara, nalazi se kripta, u kojoj se nalaze mošti Svetog Save, donete iz manastira Mileševo. Sam izgled Hrama inspirisan je izgledom Aje Sofije, naročito kad se uporedi sa kupolama na njima.
Impozantna veličina
Hram Svetog Save jedan je od najvećih hrišćanskih hramova na svetu, zauzima površinu od skoro 5.000 kvadrata i doseže skoro 80 metara visine. Zbog svoje veličine može da primi 10.000 vernika, a mnoga verska dešavanja, poput lomljenja božićne česnice upravo se ovde i odvijaju.
Iako se Hram smatra simbolom i tradicijom Beograda, on je relativno nov hram i njegova izgradnja i dalje traje, ali i pored toga on ostaje jedan od najlepših, najimpresivnijih hramova u Srbiji.
Hram Svetog Save je ujedno i jedna od najvećih turističkih atrakcija, a pored samog hrama nalazi se uređen plato sa fontanom. U okviru platoa nalazi se park sa klupama i dečijim igralištem, kao i spomenik Karađorđu i zgrada Narodne biblioteke.
Unutar hrama nalazi se i biblioteka, sa mnogim religijskim knjigama koje su otvorene za javnost.
Vreme za posete hrama je svakim danom od 07:00 do 20:00 časova.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)