PARKING ZA TENKOVE, TRI VERE, LUSTER Ovo je 7 tajni Hrama Svetog Save za koje sigurno niste znali
Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
Decenijama smo čekali da Hram Svetog Save poprimi izgled koji danas ima. Sada monumentalna građevina dominira vračarskim platoom baš na mestu gde su, po predanju, Turci spalili mošti srpskog svetitelja. Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
1. VENTILACIJA U VENČIĆIMA
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O HRAMU SVETOG SAVE? Evo zašto je izgrađen baš na Vračaru i zašto ta lokacija nije slučajno izabrana
Što se same lokacije Hrama tiče, ona nije slučajna.
Kripta hrama ima savremen sistem ventilacije koji kroz estetski izvajane venčiće na zidu izbacuje topao vazduh, pa unutra ne može da bude hladno. Ovaj sistem istovremeno štiti i zidno slikarstvo, zbog čega ventilacione cevi sprovode svež vazduh na tačno određenim mestima. Otvori cevi jedva su primetni jer su ukrašeni reljefima.
2. KOME SU POSVEĆENI OLTARI
Posebno je zanimljiva priča o oltarima, kojih osim u centralnom ima i podzemnom delu svetinje. Tri oltara su na koti nula. Na koti 13 su dva oltara i ispod, u kripti, postoji jedan oltar. Centralni oltar, od šest, posvećen je Svetom Savi. Desni oltar posvećen je beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku, koji su živeli krajem trećeg i početkom četvrtog veka i koji su stradali zbog vere i hrišćanstva. Levo, kada se gleda s ulaza, oltar je posvećen despotu Stefanu Lazareviću.
Shutterstock
3. SAMOUBISTVO VAJARA
Impozantni krst na centralnoj kupoli krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih vajara u Srbiji. Autor ovog simbola koji danas krasi srpsku svetinju, vajar Nebojša Mitrić ubio se u avgustu 1989, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja vlast je najoštrijim kritikama zasula umetnika i optužila ga da je njegov krst moderan i da odudara od srpskog. Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak, vajar je digao ruku na sebe. Ubio se iz pištolja u svojoj kući. Kada se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je i u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom krstu danas se dive umetnici iz celog sveta.
4. PARKING ZA TENKOVE
Nemačka vojska je tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost hrama koristila kao parkiralište za svoja oklopna vozila, dok je nakon oslobođenja to nastavila i Crvena armija, zajedno s partizanima. Tokom kasnijih godina razna preduzeća su taj prostor koristila kao magacin.
5. HTELI DA SPOJE TRI VERE
Formiranjem Jugoslavije, tadašnja vlast tražila je model kako da građani svih vera ovu bogomolju osećaju kao svoj hram. Predlog je bio da hram, pored pravoslavaca, prihvati i katolike i muslimane. Taj predlog razgnevio je stručnu javnost i građane i od njega se odustalo.
Shutterstock/Hram Svetog Save, Vračar
6. FRESKA NA ULAZU
Po tradiciji, iznad ulaza se oslikava freska onog kome je crkva posvećena. Međutim, hram je i po tome drugačiji. Na ulazu, na centralnom mestu, nije Sveti Sava, koji je uvek bio poseban za naš narod, već Isus. S desne i leve strane glavnog ulaza su freske svetih Simeona i Save.
7. NAJVEĆI LUSTER NA SVETU
Centralni deo unutrašnjosti hrama nema stubove, što je omogućilo da se postavi najveći luster na svetu. Na njemu su ispisani simboli vere. Kada pogledate kroz njega, vide se krst i Hrist u vaznesenju.
Brojke:
12 metara visok glavni krst, koji je i pozlaćen
70 metara visoka centralna kupola
3.500 kvadrata površina hrama
18 pozlaćenih krstova
49 zvona u zvonicima
Ovako je građen:
1879. prvi put izneta ideja o gradnji hrama
1895. osnovano Društvo za podizanje svetinje
1905. raspisuje se prvi javni konkurs za izradu idejnog rešenja
1912. sve staje zbog Prvog balkanskog rata
1926. raspisan novi konkurs
1935. konačno počinje izgradnja
1939. patrijarh Gavrilo osveštao temelje
1941. prekinuti radovi zbog rata
1985. nastavljeni radovi i zidovi se dižu do 40 metara
1989. podignuta centralna kupola
2001. osnovan konzorcijum za finansiranje izgradnje
2004. završena izgradnja spolja
2017. završen mozaik na centralnoj kupoli
2022. završeni svi unutrašnji radovi
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)