PARKING ZA TENKOVE, TRI VERE, LUSTER Ovo je 7 tajni Hrama Svetog Save za koje sigurno niste znali
Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
Decenijama smo čekali da Hram Svetog Save poprimi izgled koji danas ima. Sada monumentalna građevina dominira vračarskim platoom baš na mestu gde su, po predanju, Turci spalili mošti srpskog svetitelja. Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
1. VENTILACIJA U VENČIĆIMA
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Kripta hrama ima savremen sistem ventilacije koji kroz estetski izvajane venčiće na zidu izbacuje topao vazduh, pa unutra ne može da bude hladno. Ovaj sistem istovremeno štiti i zidno slikarstvo, zbog čega ventilacione cevi sprovode svež vazduh na tačno određenim mestima. Otvori cevi jedva su primetni jer su ukrašeni reljefima.
2. KOME SU POSVEĆENI OLTARI
Posebno je zanimljiva priča o oltarima, kojih osim u centralnom ima i podzemnom delu svetinje. Tri oltara su na koti nula. Na koti 13 su dva oltara i ispod, u kripti, postoji jedan oltar. Centralni oltar, od šest, posvećen je Svetom Savi. Desni oltar posvećen je beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku, koji su živeli krajem trećeg i početkom četvrtog veka i koji su stradali zbog vere i hrišćanstva. Levo, kada se gleda s ulaza, oltar je posvećen despotu Stefanu Lazareviću.
Shutterstock
3. SAMOUBISTVO VAJARA
Impozantni krst na centralnoj kupoli krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih vajara u Srbiji. Autor ovog simbola koji danas krasi srpsku svetinju, vajar Nebojša Mitrić ubio se u avgustu 1989, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja vlast je najoštrijim kritikama zasula umetnika i optužila ga da je njegov krst moderan i da odudara od srpskog. Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak, vajar je digao ruku na sebe. Ubio se iz pištolja u svojoj kući. Kada se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je i u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom krstu danas se dive umetnici iz celog sveta.
4. PARKING ZA TENKOVE
Nemačka vojska je tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost hrama koristila kao parkiralište za svoja oklopna vozila, dok je nakon oslobođenja to nastavila i Crvena armija, zajedno s partizanima. Tokom kasnijih godina razna preduzeća su taj prostor koristila kao magacin.
5. HTELI DA SPOJE TRI VERE
Formiranjem Jugoslavije, tadašnja vlast tražila je model kako da građani svih vera ovu bogomolju osećaju kao svoj hram. Predlog je bio da hram, pored pravoslavaca, prihvati i katolike i muslimane. Taj predlog razgnevio je stručnu javnost i građane i od njega se odustalo.
Shutterstock/Hram Svetog Save, Vračar
6. FRESKA NA ULAZU
Po tradiciji, iznad ulaza se oslikava freska onog kome je crkva posvećena. Međutim, hram je i po tome drugačiji. Na ulazu, na centralnom mestu, nije Sveti Sava, koji je uvek bio poseban za naš narod, već Isus. S desne i leve strane glavnog ulaza su freske svetih Simeona i Save.
7. NAJVEĆI LUSTER NA SVETU
Centralni deo unutrašnjosti hrama nema stubove, što je omogućilo da se postavi najveći luster na svetu. Na njemu su ispisani simboli vere. Kada pogledate kroz njega, vide se krst i Hrist u vaznesenju.
Brojke:
12 metara visok glavni krst, koji je i pozlaćen
70 metara visoka centralna kupola
3.500 kvadrata površina hrama
18 pozlaćenih krstova
49 zvona u zvonicima
Ovako je građen:
1879. prvi put izneta ideja o gradnji hrama
1895. osnovano Društvo za podizanje svetinje
1905. raspisuje se prvi javni konkurs za izradu idejnog rešenja
1912. sve staje zbog Prvog balkanskog rata
1926. raspisan novi konkurs
1935. konačno počinje izgradnja
1939. patrijarh Gavrilo osveštao temelje
1941. prekinuti radovi zbog rata
1985. nastavljeni radovi i zidovi se dižu do 40 metara
1989. podignuta centralna kupola
2001. osnovan konzorcijum za finansiranje izgradnje
2004. završena izgradnja spolja
2017. završen mozaik na centralnoj kupoli
2022. završeni svi unutrašnji radovi
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
Komentari(0)