PARKING ZA TENKOVE, TRI VERE, LUSTER Ovo je 7 tajni Hrama Svetog Save za koje sigurno niste znali
Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
Decenijama smo čekali da Hram Svetog Save poprimi izgled koji danas ima. Sada monumentalna građevina dominira vračarskim platoom baš na mestu gde su, po predanju, Turci spalili mošti srpskog svetitelja. Pod svojom kupolom hram krije mnoge neispričane priče i tajne.
1. VENTILACIJA U VENČIĆIMA
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Kripta hrama ima savremen sistem ventilacije koji kroz estetski izvajane venčiće na zidu izbacuje topao vazduh, pa unutra ne može da bude hladno. Ovaj sistem istovremeno štiti i zidno slikarstvo, zbog čega ventilacione cevi sprovode svež vazduh na tačno određenim mestima. Otvori cevi jedva su primetni jer su ukrašeni reljefima.
2. KOME SU POSVEĆENI OLTARI
Posebno je zanimljiva priča o oltarima, kojih osim u centralnom ima i podzemnom delu svetinje. Tri oltara su na koti nula. Na koti 13 su dva oltara i ispod, u kripti, postoji jedan oltar. Centralni oltar, od šest, posvećen je Svetom Savi. Desni oltar posvećen je beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku, koji su živeli krajem trećeg i početkom četvrtog veka i koji su stradali zbog vere i hrišćanstva. Levo, kada se gleda s ulaza, oltar je posvećen despotu Stefanu Lazareviću.
Shutterstock
3. SAMOUBISTVO VAJARA
Impozantni krst na centralnoj kupoli krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih vajara u Srbiji. Autor ovog simbola koji danas krasi srpsku svetinju, vajar Nebojša Mitrić ubio se u avgustu 1989, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja vlast je najoštrijim kritikama zasula umetnika i optužila ga da je njegov krst moderan i da odudara od srpskog. Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak, vajar je digao ruku na sebe. Ubio se iz pištolja u svojoj kući. Kada se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je i u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom krstu danas se dive umetnici iz celog sveta.
4. PARKING ZA TENKOVE
Nemačka vojska je tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost hrama koristila kao parkiralište za svoja oklopna vozila, dok je nakon oslobođenja to nastavila i Crvena armija, zajedno s partizanima. Tokom kasnijih godina razna preduzeća su taj prostor koristila kao magacin.
5. HTELI DA SPOJE TRI VERE
Formiranjem Jugoslavije, tadašnja vlast tražila je model kako da građani svih vera ovu bogomolju osećaju kao svoj hram. Predlog je bio da hram, pored pravoslavaca, prihvati i katolike i muslimane. Taj predlog razgnevio je stručnu javnost i građane i od njega se odustalo.
Shutterstock/Hram Svetog Save, Vračar
6. FRESKA NA ULAZU
Po tradiciji, iznad ulaza se oslikava freska onog kome je crkva posvećena. Međutim, hram je i po tome drugačiji. Na ulazu, na centralnom mestu, nije Sveti Sava, koji je uvek bio poseban za naš narod, već Isus. S desne i leve strane glavnog ulaza su freske svetih Simeona i Save.
7. NAJVEĆI LUSTER NA SVETU
Centralni deo unutrašnjosti hrama nema stubove, što je omogućilo da se postavi najveći luster na svetu. Na njemu su ispisani simboli vere. Kada pogledate kroz njega, vide se krst i Hrist u vaznesenju.
Brojke:
12 metara visok glavni krst, koji je i pozlaćen
70 metara visoka centralna kupola
3.500 kvadrata površina hrama
18 pozlaćenih krstova
49 zvona u zvonicima
Ovako je građen:
1879. prvi put izneta ideja o gradnji hrama
1895. osnovano Društvo za podizanje svetinje
1905. raspisuje se prvi javni konkurs za izradu idejnog rešenja
1912. sve staje zbog Prvog balkanskog rata
1926. raspisan novi konkurs
1935. konačno počinje izgradnja
1939. patrijarh Gavrilo osveštao temelje
1941. prekinuti radovi zbog rata
1985. nastavljeni radovi i zidovi se dižu do 40 metara
1989. podignuta centralna kupola
2001. osnovan konzorcijum za finansiranje izgradnje
2004. završena izgradnja spolja
2017. završen mozaik na centralnoj kupoli
2022. završeni svi unutrašnji radovi
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)