MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
"Traži se nada… ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav… Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži… Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen." - Pisao je Momo Kapor, kultni pisac i slikar, a da li je on celoga života tražio najdraži zagrljaj koji mu je toga dana oduzet, zauvek će ostati tajna.
Rođen je 1937. godine u Sarajevu. Kada je imao samo četiri godine, izgubio je majku Bojanu, tokom bombardovanja Sarajeva. Tada je mladi Momo potražio utočište sa bakom i majkom u zgradi koja je bila pogođena bombom. Nažalost, svi osim Mome su stradali. Njegova majka ga je zaštitila svojim telom, dečak je preživeo.
Dobrica Ćosić je u svojoj knjizi "Prijatelji" opisao detinjstvo i mladost Mome Kapora na osnovu razgovora koji je vodio s njim 2002. godine.- Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka s četvorogodišnjim sinčićem. U urušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac.
Možda vas zanima:
RAZLIKA IZMEĐU RUSA I AMERA: Šta je Mihalkov rekao Kaporu
Književnik i novinar Momo Kapor podelio je svojevremeno sa poštovaocima njegovog lika i dela jednu anegdotu o susretu sa Nikitom Mihalkovom.
Ljubavni život Mome Kapora: Neispričana priča o "pismima iz Pariza"
Momo Kapor, jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara, bio je poznat po svojim delima koja su plenila iskrenošću i toplinom.
Možda vas zanima:
RAZLIKA IZMEĐU RUSA I AMERA: Šta je Mihalkov rekao Kaporu
Književnik i novinar Momo Kapor podelio je svojevremeno sa poštovaocima njegovog lika i dela jednu anegdotu o susretu sa Nikitom Mihalkovom.
Ljubavni život Mome Kapora: Neispričana priča o "pismima iz Pariza"
Momo Kapor, jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara, bio je poznat po svojim delima koja su plenila iskrenošću i toplinom.
Možda vas zanima:
RAZLIKA IZMEĐU RUSA I AMERA: Šta je Mihalkov rekao Kaporu
Književnik i novinar Momo Kapor podelio je svojevremeno sa poštovaocima njegovog lika i dela jednu anegdotu o susretu sa Nikitom Mihalkovom.
Ljubavni život Mome Kapora: Neispričana priča o "pismima iz Pariza"
Momo Kapor, jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara, bio je poznat po svojim delima koja su plenila iskrenošću i toplinom.
Međutim, prema izvorima Valerije Janićijević koja je napisala najpotpuniju biografiju Mome Kapora koja je objavljena u okviru zbornika "Pripovedač urbane melanholije", ovo sećanje Ćosića nije potpuno tačno. Naime, Momu su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasioci odveli u bolnicu i razdvojili od ujaka koji je bio s njim. U tom trenutku Momčila je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i s nekoliko intervjua Mome Kapora, kao injegovom knjigom "Ispovesti".
Kaporov život neraskidivo je povezan sa tragičnom sudbinom njegove majke. Za njen grob se nije znalo, a Momo je celoga života čeznuo da ga nađe, da se pokloni onoj koja mu je dva puta darovala život, drugi put žrtvujući svoj. Krug se zatvorio tek nakon Momine smrti jer je tek nedavno pronađen grob Bojane Kapor.
Rođen je 8. aprila 1937. u Sarajevu, tadašnjoj Drinskoj banovini, Kraljevini Jugoslaviji.
Njegov otac, Gojko Kapor, bio je bankarski službenik, a majka, Bojana, domaćica.
Nakon rata, porodica se preselila u Beograd, gde je Momo proveo veći deo svog života.
Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
Momo Kapor je jedan od najpopularnijih srpskih pisaca čije je književno delo obuhvatilo više od četiri decenije.
Njegovi romani i priče često su se bavili stvarnošću i aktuelnim vremenom.
Njegove knjige su prevedene na dvadeset jezika.
Bio je i ilustrator, često ilustrujući svoje i knjige drugih autora.
Momo Kapor je ostao upamćen kao osoba koja je spajala svoje dve najveće strasti u životu –slikarstvo i pisanje. Njegova dela i dalje inspirišu i povezuju generacije ljudi.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Komentari(0)