Zašto se Sveti Ilija zove Gromovnik? Tri dana pre i posle ovog praznika jedna stvar je ženama STROGO ZABRANJENA
U petak, 2. avgusta, slavimo Svetog Iliju, izraelitskog proroka iz 9. veka pre nove ere, čije se ime pominje u Kuranu, Bibliji i Talmudu.
Po predanju, kada se on rodio, njegov otac Sabah je oko njega video anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je dovelo do znamenja njegovog plamenog karaktera i sile ognjene, piše “Vikipedija”. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine starog boga Peruna preneli na Svetog Iliju, poput upravljanja munjama i gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Po narodnom verovanju, on vozi vatrena kola koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozio po nebu, pa se zato često na ikonama može videti Sveti Ilija u vatrenim kolima kako ide ka nebu.
Možda vas zanima:
Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
U Srbiji je Sveti Ilija bio slava vazduhoplovaca, međutim dolaskom komunista slava je prestala da se poštuje, ali je 1992. godine ponovo postaje njihova slava. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci, piše “Crkveni kalendar”. Otuda i izreka: “Od Svetog Ilije sunce milije.”
Tri dana pre i tri posle svetog Ilije, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde, a veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Veliko otkriće kod Prijepolja, arheolozi ostali u čudu: Pronašli pečat koji menja tok celog istraživanja, manastir nije posvećen Svetom Petru i Pavlu, već Svetom Simeonu Mirotočivom
Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.
Sveti Luka u srpskom narodu: Dan kada se ne radi, ne svađa i ne kreće na put
Sveti Luka je među najpoštovanijim svecima u srpskom narodu – ne samo kao apostol i lekar, već i kao duhovni štit pred dolazak zime
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Komentari(0)