Zašto se Sveti Ilija zove Gromovnik? Tri dana pre i posle ovog praznika jedna stvar je ženama STROGO ZABRANJENA
U petak, 2. avgusta, slavimo Svetog Iliju, izraelitskog proroka iz 9. veka pre nove ere, čije se ime pominje u Kuranu, Bibliji i Talmudu.

Po predanju, kada se on rodio, njegov otac Sabah je oko njega video anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je dovelo do znamenja njegovog plamenog karaktera i sile ognjene, piše “Vikipedija”. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine starog boga Peruna preneli na Svetog Iliju, poput upravljanja munjama i gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Po narodnom verovanju, on vozi vatrena kola koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozio po nebu, pa se zato često na ikonama može videti Sveti Ilija u vatrenim kolima kako ide ka nebu.
Možda vas zanima:

Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.

KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:

Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.

KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:

Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.

KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
U Srbiji je Sveti Ilija bio slava vazduhoplovaca, međutim dolaskom komunista slava je prestala da se poštuje, ali je 1992. godine ponovo postaje njihova slava. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci, piše “Crkveni kalendar”. Otuda i izreka: “Od Svetog Ilije sunce milije.”
Tri dana pre i tri posle svetog Ilije, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde, a veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.

MUDRE REČI VLADETE JEROTIĆA: Kada je najbolje rezvesti se?
Govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece.

Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.

Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.

Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke

Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Komentari(0)