Zašto se Sveti Ilija zove Gromovnik? Tri dana pre i posle ovog praznika jedna stvar je ženama STROGO ZABRANJENA
U petak, 2. avgusta, slavimo Svetog Iliju, izraelitskog proroka iz 9. veka pre nove ere, čije se ime pominje u Kuranu, Bibliji i Talmudu.
Po predanju, kada se on rodio, njegov otac Sabah je oko njega video anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je dovelo do znamenja njegovog plamenog karaktera i sile ognjene, piše “Vikipedija”. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine starog boga Peruna preneli na Svetog Iliju, poput upravljanja munjama i gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Po narodnom verovanju, on vozi vatrena kola koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozio po nebu, pa se zato često na ikonama može videti Sveti Ilija u vatrenim kolima kako ide ka nebu.
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE O GRMLJAVINAMA I MUNJAMA U OKOLINI BEOGRADA Zduhaći, gradobranitelji, čuvarkuća, Sveti Ilija i Ognjena Marija
Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na udare groma, pojavu munja, sevanje na nebu i drugo, koliko nam je poznato, u domaćoj literaturi nije proveravano sa aspekta utemeljenosti na osnovu relevantnih, tj. osmotrenih meteoroloških podataka.
MISTERIJA NA JELICI TRAJE VEKOVIMA Da li srpska planina nosi ime po prelepoj Gružanki ili Svetom Iliji?
Za nastanak imena ove planine vezuje se legenda koja i dalje živi.
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE O GRMLJAVINAMA I MUNJAMA U OKOLINI BEOGRADA Zduhaći, gradobranitelji, čuvarkuća, Sveti Ilija i Ognjena Marija
Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na udare groma, pojavu munja, sevanje na nebu i drugo, koliko nam je poznato, u domaćoj literaturi nije proveravano sa aspekta utemeljenosti na osnovu relevantnih, tj. osmotrenih meteoroloških podataka.
MISTERIJA NA JELICI TRAJE VEKOVIMA Da li srpska planina nosi ime po prelepoj Gružanki ili Svetom Iliji?
Za nastanak imena ove planine vezuje se legenda koja i dalje živi.
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE O GRMLJAVINAMA I MUNJAMA U OKOLINI BEOGRADA Zduhaći, gradobranitelji, čuvarkuća, Sveti Ilija i Ognjena Marija
Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na udare groma, pojavu munja, sevanje na nebu i drugo, koliko nam je poznato, u domaćoj literaturi nije proveravano sa aspekta utemeljenosti na osnovu relevantnih, tj. osmotrenih meteoroloških podataka.
MISTERIJA NA JELICI TRAJE VEKOVIMA Da li srpska planina nosi ime po prelepoj Gružanki ili Svetom Iliji?
Za nastanak imena ove planine vezuje se legenda koja i dalje živi.
U Srbiji je Sveti Ilija bio slava vazduhoplovaca, međutim dolaskom komunista slava je prestala da se poštuje, ali je 1992. godine ponovo postaje njihova slava. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci, piše “Crkveni kalendar”. Otuda i izreka: “Od Svetog Ilije sunce milije.”
Tri dana pre i tri posle svetog Ilije, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde, a veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)