Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
U Srbiji se povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrska farbaju jaja i to na Veliki petak. Čuvarkuća je, prema narodnom verovanju, prvo jaje koje se farba u crvenu boju. Smatra se da štiti kuću i ukućane, kao i da tera zle sile i demone. Obavezno se čuva do narednog Velikog petka, jer predstavlja branitelja doma od svega lošeg.
Čta se radi sa čuvarkućom od prošle godine?
Kad se ofarba nova čuvarkuća, stara se baci u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao.
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
I Rusi poste pred Uskrs, ali po drugačijim pravilima nego mi: Ovo su ključne razlike, jedna će vas zaprepastiti!
Uskršnji post za pravoslavne vernike počeo je 3. marta i traje do 19. aprila
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
I Rusi poste pred Uskrs, ali po drugačijim pravilima nego mi: Ovo su ključne razlike, jedna će vas zaprepastiti!
Uskršnji post za pravoslavne vernike počeo je 3. marta i traje do 19. aprila
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
I Rusi poste pred Uskrs, ali po drugačijim pravilima nego mi: Ovo su ključne razlike, jedna će vas zaprepastiti!
Uskršnji post za pravoslavne vernike počeo je 3. marta i traje do 19. aprila
Sa druge strane, oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje želite da bude plodno, kao i da bi zaštitilo domaćinstvo od vremenskih nepogoda.
Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)