Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Otac Predrag detaljno je objasnio sve o običajima koji se vezuju za Uskrs, stavljajući poseban akcenat na ljude koji ni ne znaju šta oni zapravo znače.
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”.
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”. Ova biljka je poznata po svojoj izdržljivosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, uključujući hladnoću i sušu. Njeno ime sugeriše da je “uvek živa” i da može opstati bez obzira na okolnosti. Takođe, naziv čuvarkuća može se povezati s njenom tradicionalnom ulogom kao amajlije koja štiti domaćinstvo i donosi sreću.
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
Pogledajte o kom drvetu je reč
Ne zauzima veliki prostor, ne traži bogatu zemlju, ne zahteva redovno zalivanje i prihranu.
Slovenska mitologija nas je naučila da svaka kuća ima svoju zmiju koja se zove - zmija čuvarkuća
Ne zauzima veliki prostor, ne traži bogatu zemlju, ne zahteva redovno zalivanje i prihranu.Y
Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.
Seoski turizam cveta na Rudniku, odu jedni, a odmah pristižu drugi gosti.
Najstarija uskršnja jaja iz 1900. godine, bar kada je Beograd u pitanju, nalaze se u zbirci Etnografskog muzeja koja broji više od 1.000 primeraka.
Crvena je tradicionalna boja kojom farbamo vaskršnja jaja