NEUNIŠTIVA BILJKA Veruje se da čuvarkuća štiti domaćinstvo i donosi sreću, a i u narodnoj medicini se koristi od davnina
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”.
Ova biljka je poznata po svojoj izdržljivosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, uključujući hladnoću i sušu. Njeno ime sugeriše da je “uvek živa” i da može opstati bez obzira na okolnosti. Takođe, naziv čuvarkuća može se povezati s njenom tradicionalnom ulogom koja štiti domaćinstvo i donosi sreću.
Čuvarkuća se odvajkada koristi u narodnoj medicini, izuzetno je poštovana biljka u našem narodu, što joj i ime govori.
Čuvarkuća sadrži različite korisne sastojke, uključujući jabučnu kiselinu, mravlju kiselinu, kalcijum malat, tanine, biljnu sluz što je zaslužno za isceliteljske moći koje joj narod pripisuje.
Možda vas zanima:
Čuva kuću, ali i zdravlje: Ova biljka leči miome i ciste i odlična je za jačanje organizma
Čuvarkuća se primenjuje u obliku soka, obloga ili u kombinaciji s medom
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Možda vas zanima:
Čuva kuću, ali i zdravlje: Ova biljka leči miome i ciste i odlična je za jačanje organizma
Čuvarkuća se primenjuje u obliku soka, obloga ili u kombinaciji s medom
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Možda vas zanima:
Čuva kuću, ali i zdravlje: Ova biljka leči miome i ciste i odlična je za jačanje organizma
Čuvarkuća se primenjuje u obliku soka, obloga ili u kombinaciji s medom
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Najčešće se upotrebljava kao pomoć kod rana i ispucale kože, čireva i hemoroida, crevnih problema, menstrualnih bolova.
Takođe, čuvarkuća se koristi za lečenje opekotina, uboda i ugriza. Sok ove biljke može se piti ili "grgutati" i kod bronhitisa, gnojnih upala zuba, grla i uha.
Ukratko, čuvarkuća je višenamenska biljka koja se može koristiti za različite zdravstvene probleme, a njena lekovita svojstva su poznata još iz 9. veka.
Recept za mast od čuvarkuće
Sastojci:
Listovi čuvarkuće (sveži ili osušeni)
Biljno ulje (maslinovo, kokosovo ili bademovo)
Pčelinji vosak (za zgušnjavanje)
Uputstvo:
Priprema listova
Operite listove čuvarkuće i osušite ih nežno.
Ako koristite sveže listove, ostavite ih da se osuše nekoliko sati.
Ako koristite osušene listove, možete ih koristiti odmah.
Infuzija ulja
Stavite listove čuvarkuće u staklenu posudu.
Prelijte ih biljnim uljem tako da potpuno prekrije listove.
Zatvorite posudu i ostavite je na suncu ili na toplom mestu 2-3 nedelje. Tokom tog vremena, ulje će apsorbovati lekovite sastojke iz listova.
Zgušnjavanje
Nakon 2-3 nedelje, procedite ulje kroz gazu kako biste dobili čist koncentrat.
Vratite koncentrat u staklenu posudu.
Dodajte pčelinji vosak kako biste napravili gušću mast. Količinu voska prilagodite željenoj konzistenciji.
Čuvanje
Mast čuvajte u staklenoj posudi na tamnom i hladnom mestu.
Koristite je po potrebi za lečenje rana, opekotina, ispucale kože ili drugih problema.
Napomena
Pre upotrebe, uvek proverite osetljivost na koži i napravite test na malom delu kože kako biste bili sigurni da nema alergijskih reakcija. Ako imate bilo kakve zdravstvene probleme, konsultujte se s lekarom pre upotrebe masti od čuvarkuće.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)