DRVO KOJE DONOSI SREĆU: Naši preci su verovali da svako dvorište treba da ga ima jer je simbol života i zdravlja
Pogledajte o kom drvetu je reč
Postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću, ili peruniku, jer navodno štite od udara groma.
Bagrem ne valja saditi blizu kuće, govore verovanja, a interesantna činjenica je i da se on nekada zvao nerod. Isto tako bagrem ne treba kalemiti.
Ako se neko drvo osušilo ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište i posadite biljke koje su poštovali naši preci. Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Možda vas zanima:
ČUVARKUĆA Neuništiva biljka sa obiljem lekovitih svojstava
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”. Ova biljka je poznata po svojoj izdržljivosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, uključujući hladnoću i sušu. Njeno ime sugeriše da je “uvek živa” i da može opstati bez obzira na okolnosti. Takođe, naziv čuvarkuća može se povezati s njenom tradicionalnom ulogom kao amajlije koja štiti domaćinstvo i donosi sreću.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Možda vas zanima:
ČUVARKUĆA Neuništiva biljka sa obiljem lekovitih svojstava
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”. Ova biljka je poznata po svojoj izdržljivosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, uključujući hladnoću i sušu. Njeno ime sugeriše da je “uvek živa” i da može opstati bez obzira na okolnosti. Takođe, naziv čuvarkuća može se povezati s njenom tradicionalnom ulogom kao amajlije koja štiti domaćinstvo i donosi sreću.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Možda vas zanima:
ČUVARKUĆA Neuništiva biljka sa obiljem lekovitih svojstava
Čuvarkuća (lat. Sempervivum) dobila je svoje ime iz latinskog jezika. Sempervivum potiče od latinske reči koja znači “zauvek živ”. Ova biljka je poznata po svojoj izdržljivosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, uključujući hladnoću i sušu. Njeno ime sugeriše da je “uvek živa” i da može opstati bez obzira na okolnosti. Takođe, naziv čuvarkuća može se povezati s njenom tradicionalnom ulogom kao amajlije koja štiti domaćinstvo i donosi sreću.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Često se navodi da je najlepši ukras za dvorište hrast lužnjak, jer je njegova krošnja lepo razgranata i pravi „debeo“ hlad. Takođe, hrastu lužnjaku prija i blizina vode.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Ovo drvo pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Shutterstock
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana „Mirko“, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima „rasti kao vrba“. Za koru vrbe važi da je lekovita za prehladu.
Glog je žilav, a listopadni žbun može da bude beo, crn ili crven. Bobice gloga se beru kada sazru i od njih se prave džemovi, čaj, sok… Glog je idealan da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. NJime se kite kuće za veliki srpski praznik, Đurđevdan, veruje se da je on simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti, pišu Novosti.
Jabuka je omiljeno voće, ne jede se pre Petrovdana. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu.
Srbi su gajili šljivu još u staroj postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)