ĆUTI SE KAD SE BACA CRNA MAGIJA, ALI I DOK SE ŠIJE KOŠULJA ZA NEROTKINJU: Zašto je ćutanje tako važno kod Srba?
Da li ste se ikada zapitali šta znači ćutanje u narodnom verovanju? Pravi odgovor smo pornašli u Mitološkom rečniku!
Misao jedinog našeg dobitnika Nobelove nagrade Ive Andrića "U ćutanju je sigurnosti" se kosi, reklo bi se, sa narodnim verovanjima. Sa jedne strane, ćuti se dok se obavljaju razni magijski obredi i nekome nanosi zlo, ali sa druge - ćutnjom se izazivaju lepe stvari.
Šta znači ćutnja, zapravo, u narodnom verovanju?
Ćutanje je tajanstveno obavljanje neke magijske radnje. Ćuteći se izrađuju amajlije, igra "vrzino kolo", traži i kopa sakriveno zakopano blago, postavljaju čini, u gluho doba noći ćuteći kuva se na raskršću živ mačak ili petao za iznalaženje magične kosti, izvija živa vatra, ćuteći devet golih baba šiju magičnu košulju protivu bolesti, ćuteći se boje uskršnja jaja, nalaže badnjak na vatru, stoka poji o Božiću, hrane kokoši na Božić, vrača za udaju.
U selima Gornje Resave sprema se ćuteći "mutava proja" u petak pred venčanje mladenaca, u Crnoj Gori ćuti ručni dever kada se unosi "đevojačka pogača" i stavi na sto, ćuti i tašta kada nosi prćiju (otpremu) u zetovu kuću, kada pohođani predaju mladencima darove; kada se porodilja porađa, onda dever ćuti; za nerotkinju se ćuteći šije košulja da bi ostala gravidna; ako se ženi ne drže deca, onda tri isprošene devojke uz ćutanje šiju detetu pelene (Kosovo); ćuteći se obnosi voda oko potesa, da bi pala kiša, ubrazdi prva brazda protivu ptica štetočina, nose srpovi i poslednje požnjeveno klasje domaćinu.
U Hercegovini čobani ćute na Badnji dan zbog vukova, pa se ćuteći progoni stoka kroz prokopani progon protivu bolesti. Baje se ćuteći, a basme se izgovaraju šaputanjem. Kad nekoga pogodi grom, onda ga treba ćuteći pomeriti s mesta.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik (Etnolog)
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Komentari(0)