ĆUTI SE KAD SE BACA CRNA MAGIJA, ALI I DOK SE ŠIJE KOŠULJA ZA NEROTKINJU: Zašto je ćutanje tako važno kod Srba?
Da li ste se ikada zapitali šta znači ćutanje u narodnom verovanju? Pravi odgovor smo pornašli u Mitološkom rečniku!
Misao jedinog našeg dobitnika Nobelove nagrade Ive Andrića "U ćutanju je sigurnosti" se kosi, reklo bi se, sa narodnim verovanjima. Sa jedne strane, ćuti se dok se obavljaju razni magijski obredi i nekome nanosi zlo, ali sa druge - ćutnjom se izazivaju lepe stvari.
Šta znači ćutnja, zapravo, u narodnom verovanju?
Ćutanje je tajanstveno obavljanje neke magijske radnje. Ćuteći se izrađuju amajlije, igra "vrzino kolo", traži i kopa sakriveno zakopano blago, postavljaju čini, u gluho doba noći ćuteći kuva se na raskršću živ mačak ili petao za iznalaženje magične kosti, izvija živa vatra, ćuteći devet golih baba šiju magičnu košulju protivu bolesti, ćuteći se boje uskršnja jaja, nalaže badnjak na vatru, stoka poji o Božiću, hrane kokoši na Božić, vrača za udaju.
U selima Gornje Resave sprema se ćuteći "mutava proja" u petak pred venčanje mladenaca, u Crnoj Gori ćuti ručni dever kada se unosi "đevojačka pogača" i stavi na sto, ćuti i tašta kada nosi prćiju (otpremu) u zetovu kuću, kada pohođani predaju mladencima darove; kada se porodilja porađa, onda dever ćuti; za nerotkinju se ćuteći šije košulja da bi ostala gravidna; ako se ženi ne drže deca, onda tri isprošene devojke uz ćutanje šiju detetu pelene (Kosovo); ćuteći se obnosi voda oko potesa, da bi pala kiša, ubrazdi prva brazda protivu ptica štetočina, nose srpovi i poslednje požnjeveno klasje domaćinu.
U Hercegovini čobani ćute na Badnji dan zbog vukova, pa se ćuteći progoni stoka kroz prokopani progon protivu bolesti. Baje se ćuteći, a basme se izgovaraju šaputanjem. Kad nekoga pogodi grom, onda ga treba ćuteći pomeriti s mesta.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik (Etnolog)
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
Komentari(0)