ĆUTI SE KAD SE BACA CRNA MAGIJA, ALI I DOK SE ŠIJE KOŠULJA ZA NEROTKINJU: Zašto je ćutanje tako važno kod Srba?
Da li ste se ikada zapitali šta znači ćutanje u narodnom verovanju? Pravi odgovor smo pornašli u Mitološkom rečniku!
Misao jedinog našeg dobitnika Nobelove nagrade Ive Andrića "U ćutanju je sigurnosti" se kosi, reklo bi se, sa narodnim verovanjima. Sa jedne strane, ćuti se dok se obavljaju razni magijski obredi i nekome nanosi zlo, ali sa druge - ćutnjom se izazivaju lepe stvari.
Šta znači ćutnja, zapravo, u narodnom verovanju?
Ćutanje je tajanstveno obavljanje neke magijske radnje. Ćuteći se izrađuju amajlije, igra "vrzino kolo", traži i kopa sakriveno zakopano blago, postavljaju čini, u gluho doba noći ćuteći kuva se na raskršću živ mačak ili petao za iznalaženje magične kosti, izvija živa vatra, ćuteći devet golih baba šiju magičnu košulju protivu bolesti, ćuteći se boje uskršnja jaja, nalaže badnjak na vatru, stoka poji o Božiću, hrane kokoši na Božić, vrača za udaju.
U selima Gornje Resave sprema se ćuteći "mutava proja" u petak pred venčanje mladenaca, u Crnoj Gori ćuti ručni dever kada se unosi "đevojačka pogača" i stavi na sto, ćuti i tašta kada nosi prćiju (otpremu) u zetovu kuću, kada pohođani predaju mladencima darove; kada se porodilja porađa, onda dever ćuti; za nerotkinju se ćuteći šije košulja da bi ostala gravidna; ako se ženi ne drže deca, onda tri isprošene devojke uz ćutanje šiju detetu pelene (Kosovo); ćuteći se obnosi voda oko potesa, da bi pala kiša, ubrazdi prva brazda protivu ptica štetočina, nose srpovi i poslednje požnjeveno klasje domaćinu.
U Hercegovini čobani ćute na Badnji dan zbog vukova, pa se ćuteći progoni stoka kroz prokopani progon protivu bolesti. Baje se ćuteći, a basme se izgovaraju šaputanjem. Kad nekoga pogodi grom, onda ga treba ćuteći pomeriti s mesta.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik (Etnolog)
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)