TAJANSTVENI „CRNI PETAK“ U SRBIJI: Koja verovanja i običaji prate ovaj neobičan dan?
U srpskom narodnom kalendaru, „Crni petak“ nije bio običan dan, već poseban datum obavijen tajanstvenošću i različitim verovanjima. Ovaj dan bio je praćen raznim običajima i ritualima kojima su se ljudi štitili od potencijalnih nesreća i negativnih energija.
Zašto se petak smatrao nesrećnim?
Verovanje u nesrećan petak duboko je ukorenjeno u mnogim narodima, pa tako i u Srbiji. U narodnoj tradiciji petak je često povezivan sa lošim predskazanjima, nesrećama i zlim silama. Posebno su oprezni bili ljudi kada je petak padao na trinaesti dan u mesecu, jer se tada smatralo da je dan posebno pogodan za delovanje negativnih sila.
Narodna verovanja i upozorenja
U narodu su kružila brojna upozorenja o tome šta se ne sme raditi na „Crni petak“. Posebno se izbegavalo započinjanje važnih poslova, putovanja ili sklapanje brakova, jer je verovanje bilo da će takvi poduhvati sigurno završiti neuspešno. Takođe, postojalo je verovanje da tog dana ljudi treba da izbegavaju sukobe, kako bi izbegli dugotrajne nesreće i loše odnose.
Zaštitni običaji i rituali
U mnogim krajevima Srbije, „Crni petak“ je bio dan kada su se sprovodili razni zaštitni rituali. Ljudi su često palili sveće, posebno crne ili crvene boje, verujući da će plamen sveće oterati zle sile. Takođe, običaj je bio da se nose posebne amajlije, poput crvenog konca oko ruke ili vrata, za dodatnu zaštitu od negativnih energija.
U nekim mestima, ljudi su na ovaj dan praktikovali obrede čišćenja kuća i domaćinstava dimom od biljaka kao što su tamjan, žalfija ili bosiljak, smatrajući da to donosi dodatnu zaštitu.
Legende i priče o „Crnom petku“
Narodne priče često su govorile o misterioznim događajima koji su se odigravali baš na ovaj dan. Jedna od poznatih legendi iz južne Srbije govori o selu koje je na „Crni petak“ bilo pogođeno snažnom olujom koja je nanela veliku štetu stanovnicima. Nakon toga, selo je uvelo običaj paljenja vatre svakog petka kao zaštitu od budućih nesreća.
Druga priča govori o mladiću koji je ignorisao upozorenja starijih i na „Crni petak“ krenuo na put, ali je naišao na brojne prepreke i nesreće, što je dodatno učvrstilo lokalna verovanja u nesrećan karakter ovog dana.
Moderno shvatanje i očuvanje običaja
Iako je danas većina ovih verovanja izgubila svoju prvobitnu snagu, neki ljudi i dalje osećaju nelagodu u vezi sa „Crnim petkom“. Ovaj dan nastavlja da izaziva pažnju, čak i u savremenom dobu, često kroz šale ili komentare, ali i kroz ozbiljno pridržavanje starih običaja u ruralnim sredinama.
Održavanje sećanja na ove običaje važno je za očuvanje kulturnog identiteta Srbije. Kroz razumevanje simbolike „Crnog petka“, nove generacije mogu bolje razumeti način razmišljanja svojih predaka i njihove pokušaje da se izbore sa neizvesnošću i nepoznatim silama koje su ih okruživale.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
Komentari(0)