Šta sanjaš prve noći u novom stanu, ispuniće ti se. Takođe, kada prvi put spavaš u tuđem krevetu, zapamti šta si sanjao, to će ti se ispuniti
U našem narodu se oduvek verovalo da neke pojave mogu da predvide događaje koji slede. Postoji veliki broj nepisanih pravila koji se odnose na stvari koje mogu doneti nesreću ili sreću. U zavisnosti od toga koliko ste sujeverni, vi ćete se povinovati određenim "propisima".
Koliko puta ste samo čuli "pomeri se s mesta" ili "kucni u drvo da ne čuje zlo"? U nastavku slede neki od neobičnijih i decenijama starih narodnih verovanja u koje većina ljudi, hteli to da priznaju ili ne, ipak veruju.
1. Ne ostavljaj nepopijeno piće u gostima, tako im ostavljaš svađu u kući.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
2. Kada lasta svije gnezdo na krovu kuće, u tu kuću će doći mir i spokoj.
3. Šta sanjaš prve noći u novom stanu, ispuniće ti se. Takođe, kada prvi put spavaš u tuđem krevetu, zapamti šta si sanjao, to će ti se ispuniti.
4. Ako ti se već rano izjutra dogodi neka neprilika, tog dana ne započinji ništa važno.
5. Gde se sto ljulja, u toj kući žena vodi glavnu reč.
6. Kada gost ode iz kuće, a da pri tom nije ni seo, veruje se da je odneo mir iz kuće. Takođe, gde ima ženske dece, gost valja da sedne bar na pet minuta.
7. Razbijena čaša - ako se u kući razbije čaša, to nagoveštava sreću.
8. Kada prvi put uzimate bebu u ruke, zamislite želju. U roku od godinu dana, želja će vam se ispuniti.
9. Jaje sa dva zumanceta znači da će se uskoro neko venčati, crne tacke na zumancetu su loš znak, dok jaje bez zumanceta predstavlja izuzetno loš znak i veliku nesreću.
10. Kada vidiš pauka na sebi, na svom odelu, čeka te iznenadna sreća.
11. Ako gavran leti iznad tvoje kuće i pri tom gače, čuvaj se nesreće.
12. Kada pomogneš psu, mački ili bilo kojoj životinji u nevolji, dobročinstvo će ti se vratiti.
13. Prvu ljubičicu koju nađeš u proleće, pojedi - voleće te tvoji najmiliji cele godine.
14. Prosuta kafa - ako se prospe kafa u kući, to predstavlja skorašnji novčani dobitak.
15. Ne valja menjati verenički prsten, da se život ne bi preokrenuo.
16. Ako tuđi pas dođe ispred kuće i laje, predznak je sreće i psa ne treba terati odatle.
17. Ako ispustite nož, doći će vam neki muškarac u kuću. Suprotno, ako ispustite viljušku, doći će vam neka žena.
18. Odeća na stolu - ako se na sto stavi nešto od obuće ili odeće, neko će se razboleti.
19. Ako se pominje neka nesreća, bolest ili bilo koja loš stvar, treba se pomeriti s mesta - da te ne bi zadesilo isto.
20. Skrštene ruke - ne valja sedeti u kući skrštenih ruku jer to sluti na nesreću ili tugu.
21. Kada neko iz kuće odlazi na dalek put, ne valja tog dana iz kuće ništa da se daje na zajam, jer će put za tog putnika biti jako nesrećan.
22. Ko pije kafu iz okrnjene šoljice, udaće se za udovca ili oženiti udovicu.
23. Da bi u kući bilo novca, metlu držite okrenutu drškom na dole.
24. Kada ti na putu naiđe pas, poslove ćeš obaviti uspešno.
25. Ne valja jesti hranu sa noža ili lizati nož - razbolećeš se.
26. Ako se pronađe konjska potkovica cela ili parče, to obećava srećan i veoma koristan dan.
27. Ako devojka pokloni sat momku, ili on njoj, za njih će vreme stati - sledi im raskid.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)