DA LI STE SE IKADA ZAPITALI? Evo zašto se kaže "pao s kruške", a ne "s jabuke", "s trešnje"...
Zbog čega je baš ova voćka “izašla na loš glas” i zašto se ne kaže na primer “pao sa jabuke” ili “pao sa višnje”?
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
Ali, zašto baš s kruške?
Zbog čega je baš ova voćka “izašla na loš glas” i zašto se ne kaže na primer “pao sa jabuke” ili “pao sa višnje”?
O ovome zapravo postoji interesantna priča koja seže duboko u prošlost. A odgovor se krije u srpskom narodnom verovanju o biljkama.
U knjizi “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” profesor Veselin Čajkanović, čuveni domaći etnolog, filolog i član Srpske kraljevske akademije zabeležio je da naš narod ima jako negativan stav prema krušci.
- U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona - zapirao je on.
Dokaze za ovo nalazimo i u narodnim pričama - pod kruškom se skupljaju demoni, u njenoj krošnji se kriju veštice, a zbog svoje magijske moći ona privlači raznorazne akrepe, pa i samu Smrt.
Čajkanović je smatrao da je kruška u prošlosti, “u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, ali da se to vremenom promenilo i da narod na nju generalno gleda kao na “zlo drvo”.
Nije dobro “pasti s kruške”
I tu dolazimo do razloga zbog kog neko ko se ponaša nerazumno “pada baš sa kruške”. Niko razborit i normalan ne bi želeo da se nađe u njenoj krošnji, u društvu demona, veštica, đavola… pa da onda još padne sa nje, zar ne?
Slično objašnjenje daje i poznati srpski lingvista Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže?” koji navodi da se izraz “pao s kruške” koristi u značenju: “zbunjen, smeten, smušen”, kao i da “nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške” značei “nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.”
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Komentari(0)