Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas. Narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i koristiti.
Namena narodnih običaja je različita i može biti:
- da se zaštiti zdravlje ukućana,
- da se sačuva i poveća porod i imovina,
- da pada kiša i da se natope žedna polja,
- da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci.
- da se pridobije osoba koja se voli,
- da se izleči bolesnik,
- da se napakosti nekome, itd.
Postoji mnogo narodnih običaja: za svaku radnju, svaki događaj, svaki praznik, svaku priliku i nepriliku. Običaji su se u narodu dosta množili, menjali i dopunjavali.
Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji kod Srba su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, venčanjem, odlazakom u vojsku, smrću itd. Koliko je čuvanje običaja bilo značajno za zajednicu govori i izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Vuk Karadžić je zabeležio dosta narodnih običaja i zahvaljujući njegovom radu, mnogi su i danas poznati. Narodni običaji vezani za narodne praznike opisivani su u raznim narodnim kalendarima koji se formiraju za jednu godinu ili više godina.
Posebni običaji
Običaji vezani za svadbu: Bidermajer – kada se završi ceremonija venčanja, mlada baca bidermajer. Devojka koja ga uhvati je po verovanjima sledeća za udaju.
Jabuka – kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mladoženja ne može da odvede mladu sve dok puškom ne pogodi jabuku na drvetu.
Običaji vezani za sahrane: Priprema za sahranu, opelo, osvećenje vodice.
Običaji vezani za rođenje deteta: Stavljanje crvenog konca bebi na ruku – protiv uroka, darivanje deteta – najčešće zlatom, cepanje košulje.
Običaji vezani za rođendan: Izvlačenje (čupanje) ušiju, gašenje svećica, darivanje slavljenika.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)