NAŠI STARI SU POŠTOVALI OVAJ OBIČAJ Evo šta se nekada radilo na Badnje veče sa crnim lukom i šta se sutradan sazna
Najstariji član porodice, sutradan, na Božić, treba da razgleda ljuske. U onoj u kojoj ima vode, u tom mesecu će biti kiše. Ako je neka ljuska suva, taj mesec će biti sušan.
Badnji dan i Božić sa sobom nose mnoge običaje. Jedno od njih tiče se i vremenske prognoze i to za celu godinu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Naši stari su, naime, ova dva praznika, koristili da to saznaju i to uz pomoć glavice crnog luka.
Potrebno je, da na Badnje veče, glavicu crnog luka isečete na 12 delova, odnosno 12 belih ljuski.
Poređajte ih jednu do druge u nizu i u svaku sipajte malo soli, pa stavite na prozor da prenoći.
Najstariji član porodice, sutradan, na Božić, treba da razgleda ljuske. U onoj u kojoj ima vode, u tom mesecu će biti kiše. Ako je neka ljuska suva, taj mesec će biti sušan.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)