MISTERIJA KOJU JE TEŠKO ODGONETNUTI Šta se tačno nalazi u grobu sveca kog slavi veliki broj Srba?
Još nedelju dana ostalo je do Nikoljdana, pa je pravo vreme da se malo bolje upoznamo sa Svetim Nikolom.
Pre godinu dana objavljeno je da je otkrivena grobnica Svetog Nikole kada su arheolozi pronašli ostatke drevne crkve u Turskoj, u mestu Demre. Crkva je bila potopljena zbog porasta nivoa mora tokom srednjeg veka. Druga crkva izgrađena je na vrhu drevne bazilike da bi zaštitila grob Svetog Nikole, ali tek relativno skoro su arheolozi otkrili mozaik i kameni pod prethodnog svetilišta – koji ih je doveo do poslednjeg počivališta sveca.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Otkriće je potvrdilo da je Sveti Nikola živeo i umro u Turskoj, a tim arheologa je takođe objavio da je kamenim podom koji se nalazio ispod slojeva sedimenta hodao sam svetac, prenosi novinska agencija Demiroren.
Veruje se da su drevnu crkvu prvi put otkrili 2017. istraživači koji su izveli elektronska istraživanja ispod savremene crkve Svetog Nikole. Očitavanja su pokazala da postoje praznine između poda i zemlje. Tim je tada najavio da su možda pronašli grob Svetog Nikole, ali su i dalje pažljivo uklanjali pod sa vizantijske crkve kako ništa ne bi oštetili.
Osman Eravsar, šef pokrajinskog odbora za očuvanje kulturnog nasleđa u Antaliji, izjavio je za novinsku agenciju Demiroren da je prva crkva potopljena sa porastom Sredozemnog mora, a nekoliko vekova kasnije nova crkva je podignuta iznad.
- Sada smo stigli do ostataka prve crkve i poda na koji je kročio Sveti Nikola - rekao je on tada.
Sveti Nikola je postao episkop Mire u 4. veku, ali ga je ubrzo zatvorio rimski car Dioklecijan u vreme kada su hrišćani bili proganjani. Zapisi pokazuju da je sahranjen u crkvi podignutoj u njegovo ime. Međutim, tačno mesto na kojem se nalazi njegovo telo uvek je bila misterija.
Naučnica otkrila čudo kojem je svedočila kad su posle dva veka otvorili grob Isusa Hrista: „Ne mogu to da objasnim, ali sam sve snimila“
Naučnici sada veruju da je vreme njegove smrti 343. godine nove ere, a da je bio sahranjen u crkvi u Demreu, gde je ležao do 11. veka. Godine 1087. italijanski mornari ili trgovci ukrali su njegove navodne ostatke iz grobnice i odneli ih u Bari.
Međutim, turski arheolozi sugerišu da su ukradene pogrešne kosti – one koje su otišle u Italiju pripadale su anonimnom svešteniku.
Pritom, legendama tu nije kraj.
Jedno verovanje kaže da su krstaši došli do groba Svetog NIkole u Miri da bi odneli mošti svetitelja u Evropu. Navodno deo moštiju Svetog Nikole u Irsku su donela dva normanska krstaša, pa su sahranjene u crkvi u Kilkeniju u Džerpointu. U srednjem veku Džerpoint je bio jedno od najpoznatijih monaških naselja u Irskoj i dovodilo se u vezu sa krstašima. Te ostatke oni su navodno sahranili u crkvi koja do danas nosi ime svetitelja, piše Irelandtravel.com.
Za kraj, mnogi veruju i da je deo moštiju Svetog Nikole u – Veneciji.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
Komentari(0)