KADA POČINJE BOŽIĆNI POST? Evo kojih pravila se treba pridržavati, kada jesti na ulju, kada na vodi i u kojim slučajevima je dopuštena riba
U danima posta vernici će se pripremati za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika kroz posvećenost molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.
U utorak, 28. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve počeće ovogodišnji Božićni post, koji će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića.
U danima posta vernici će se pripremati za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika kroz posvećenost molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Božićni post traje 40 dana, a on nije strog kao Uskršnji. Ima dva aspekta: telesni i duhovni, a oba su jednako važna i jedan ne ide bez drugog.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post – odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla – nema koristi za vernika ako nije povezan s duhovnim.
Shutterstock
Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, reči su Svetog Jovana Zlatoustog.
Božićni post uveden je po uzoru na samog Isusa Hrista, koji je, prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u molitvi i posteći. On je, inače, ranije trajao samo sedam dana, ali je na Svehrišćanskom saboru 1166. doneta odluka da ubuduće traje 40 dana. Ipak, oni koji imaju zdravstveni ili neki drugi problem zbog kog ne mogu da izbegavaju hranu životinjskog porekla 40 dana imaju mogućnost tzv. "malog posta", koji traje sedam dana.
Pravila Božićnog posta
Post kod pravoslavnih vernika znači nekonzumiranje hrane i pića životinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i životinjske masti u periodu od 40 dana, do Božića.
Na vodi se, odnosno strogo, posti samo sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni, a subotom i nedeljom se jede i riba. Dakle, to treba da izgleda ovako:
- sreda i petak - post na vodi
- ponedeljak, utorak i četvrtak - post na ulju
- subota i nedelja - post na ulju, uz dovoljenu ribu
Najstroži post je na Badnji dan, kada vernici sve do večere poste isključivo na vodi.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)