Da li treba da se KRSTITE kada prolazite pored CRKVE? Sveštenik otkrio da li ovaj običaj ima veze sa pravoslavljem
Sveštenik otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji
Dok jedni smatraju da je u pitanju mehanička radnja, koja nema nikakve veze sa verom i povezivanjem sa Bogom, drugi u ovom činu vide izraz poštovanja prema svetinji i veri.
Već nekoliko godina unazad, svedoci smo da se ljudi čim ugledaju crkvu ili pored nje prolaze, bilo pešice ili u nekom prevozu, obavezno se prekrste.
I dok jedni smatraju da je u pitanju mehanička radnja, koja nema nikakve veze sa verom i povezivanjem sa Bogom, drugi u ovom činu vide izraz poštovanja prema svetinji i veri.
Možda vas zanima:
MEHANIČKA REAKCIJA ILI ISKONSKA POTREBA Da li je potrebno prekrstiti se svaki put kad prođemo pored crkve
Već nekoliko godina unazad svedoci smo da se ljudi čim ugledaju crkvu ili pored nje prolaze, bilo pešice, bilo u nekom prevozu, krste
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
MEHANIČKA REAKCIJA ILI ISKONSKA POTREBA Da li je potrebno prekrstiti se svaki put kad prođemo pored crkve
Već nekoliko godina unazad svedoci smo da se ljudi čim ugledaju crkvu ili pored nje prolaze, bilo pešice, bilo u nekom prevozu, krste
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
MEHANIČKA REAKCIJA ILI ISKONSKA POTREBA Da li je potrebno prekrstiti se svaki put kad prođemo pored crkve
Već nekoliko godina unazad svedoci smo da se ljudi čim ugledaju crkvu ili pored nje prolaze, bilo pešice, bilo u nekom prevozu, krste
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Pitanje koje se nameće je da li je to pomodarstvo, nekakav fenomen prihvaćen od većine ili je hrišćanski čin?
- Smatram da je takav čin apsolutno hrišćanski. Onaj ko oseti potrebu da se na taj način, makar i samo na trenutak približi Bogu, ne čini ništa loše. Krst ima dve linije. Horizontalna i vertikalna linija predstavljaju ljubav i simbolizuju ljubav prema Bogu - objasnio je sveštenik Saša Đurđević.
S druge strane, sociolog Ratko Božović smatra da ovaj čin jedna vrsta neverbalne komunikacije, navike i mehaničke reakcije.
- Mišljenja sam da je to jedna forma navike ili mehanička reakcija. Mladi to ranije nisu radili, a sada ih masovno vidimo kako se krste na javnom mestu. To su sigurno videli od starijih. Međutim, smatram da kod pojedinaca sve to polazi od unutrašnjeg zbivanja. Mnogi ljubav prema Bogu ispoljavaju na taj način. To je neka vrsta empatije, osećajnosti, emocije. Dakle, kod nekih je manir, a kod drugih je unutrašnji osećaj - poručio je sociolog.
Kao i u svemu mišljenja su podeljena, a nekog zvaničnog obrasca da li si veći hrišćanin ako se krstiš i moliš kada prolaziš pored crkve ili ako to ne radiš, a živiš časno, nema. Kao što vidimo, stvar je individualna i zavisi od osobe i njenih potreba.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)