Najveći GREH koji možete da napravite kada obeležavate krsnu SLAVU: Sveštenici dali svoj sud - kažu da je bolje da ne slavite nego da slavite ovako
Sveštenici upozoravaju na jedan od najvećih grehova koji vernici mogu da naprave

U novembru nas očekuje čak deset slava, a mnogi vernici sada posebno potežu za pravoslavnim kalendarom ne bi li proverili kada "pada" slava, odnosno da li će trpeza biti posna ili mrsna.
Postoje čak i porodice koje se tradicionalno drže iste trpeze godinama, ne mareći za verske običaje, ali pravila kažu da postoje mrsne i posne slave. Sveštenici upozoravaju da je služenje mrsne hrane u vreme posta ili sredom i petkom jedan od najvećih grehova i da je bolje da ne proslavljaju slavu, nego da tako postupaju.
Evo koje nas slave sve očekuju do kraja godine i koje su posne, a koje mrsne.
Možda vas zanima:

Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.

Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:

Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.

Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:

Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.

Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Na samom kraju oktobra nas očekuje Lučindan, jedna od najučestalijih slava srpskih porodica. Sveti Luka nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.
Kako slava pada u utorak, a ni jedan post još uvek nije započeo, priprema se mrsna trpeza.
Slave u novembru:
1. novembra: Prepodobni Prohor Pčinjski, kako pada u sredu, priprema se posna trpeza. Sreda i petak se poste "na vodi" (dakle i bez upotrebe ulja) tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja.
Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti.
8. novembar: Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan, posna trpeza, dozvoljena je riba.
11. novemabar: Prep. Avramije Zatvornik, priprema se mrsna trpeza, jer se proslavlja u subotu.
14. novembar: Sveti Kozma i Damjan – Vračevi, slava je mrsna i proslavlja se u utorak.
16. novembar: Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic, priprema se mrsna trpeza.
21. novembar: Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih Nebeskih Sila Bestelesnih – Aranđelovdan, proslavlja se sa mrsnom trpezom.
24. novembar: Sveti velikomučenik Mina; Sveti kralj Stefan Dečanski, proslavlja se u petak i to posno na vodi.
25. novembar: Sveti Jovan Milostivi; Prepodobni Nil Sinajski, proslavlja se sa mrsnom trpezom.
26. novembar: Sveti Jovan Zlatousti, Patrijarh carigradski, trpeza će biti mrsna.
29. novembar: Sveti apostol i jevanđelist Matej, slava je posna i pada u vreme Božićnog posta, tako da se ne jede meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste "na vodi".
Decembar, vreme Božićnog posta:
4. decembar: Vavedenje Presvete Bogorodice, riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
13. decembar: Sveti apostol Andrej Prvozvani, posti se na ulju.
19. decembar: Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan, posna trpeza sa ribom.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)