Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
Pravilo je da domaćica obavezno umesi slavski kolač sa osveštanom vodicom, kako bi, po predanju, zaštitnik doma uvek bio uz porodicu koja ga svetkuje. Ali, mešenje slavskog kolača za mnoge, pogotovo za mlade domaćice predstavlja izazovan posao, jer ili ne naraste dovoljno, ili se rascveta, ili „izađe“ iz posude u kojoj je pečen.
Da vam se to ne bi dogodilo, važno je da prilikom pripreme slavskog kolača poštujete dva važna pravila – kolač mora da bude dobro umešen, a posudu u kojoj ćete ga peći morate da stavite u baš vrelu rernu.
Takođe, tekstura testa je odlučujuća za kvalitet pogače. Ako se lepi za prste to znači da treba dodati još brašna, a tvrdo testo treba razrediti, jer za rezultat želite da dobijete mekano, vazdušasto testo.
Možda vas zanima:
Šta treba da uradite sa SVEĆOM POSLE SLAVE? Postoje dva običaja koja treba da ispoštujete
Evo kako treba da ugasite slavsku sveću
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
Šta treba da uradite sa SVEĆOM POSLE SLAVE? Postoje dva običaja koja treba da ispoštujete
Evo kako treba da ugasite slavsku sveću
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
Šta treba da uradite sa SVEĆOM POSLE SLAVE? Postoje dva običaja koja treba da ispoštujete
Evo kako treba da ugasite slavsku sveću
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Slavski kolač se nalazi blizu gornjeg grejača u rerni. Slavski kolač uvek smestite na sredinu rerne, jer onaj deo koji je bliži gornjem grejaču će se više sušiti i postoji mnogo veća mogućnost da pukne kolač, piše Blic žena.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)