Šta treba da uradite sa SVEĆOM POSLE SLAVE? Postoje dva običaja koja treba da ispoštujete
Evo kako treba da ugasite slavsku sveću
U sezoni slava mnogi imaju dilemu šta bi trebalo da urade sa slavskom svećom kada dan slave prođe. Takođe, mnogi ne znaju na koji način bi trebalo ugasiti sveću – da li na uobičajen način ili postoji određeno pravilo koje bi trebalo poštovati kako “ne bi naljutili sveca”.
Najbolje je da slavska sveća bude od pravog voska, jer se on sporije i ravnomernije topi. Dužina sveće zavisi od materijalnih mogućnosti domaćina, a najčešće u crkvenim prodavnicama nude one od 50 do 60 centimetara.
Sveću možete da ukrasite papirnim ukrasom, koji je ujedno i zaštita da vosak ne padne na stolnjak. Poslednjih decenija običaj je da se na sveću zalepi sličica sveca zaštitnika.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Slavska sveća trebalo bi da gori tokom celog dana. Kada domaćin želi da je ugasi, trebalo bi da se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati malo vina i sipa uz fitilj sveće. Vino će lagano ugasiti sveću.
Mnoge domaćice posle obeležavanja slave odlažu slavsku sveću u fioku i pale je prilikom zajedničkih porodičnih molitvi tokom godine. Druge, pak, čuvaju sveću i pre naredne slave nose je u crkvu i pale pre liturgije. Oba običaja su ispravna.
Slavsku sveću, možete, takođe paliti i kada sveštenik bude dolazio u dom da sveti vodicu pred Uskrs, ali i kada vam naiđu teški trenuci u životu, pa želite da se pomolite svom svecu zaštitniku i pronađete duševni mir, piše Telegraf.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)