Šta treba da uradite sa SVEĆOM POSLE SLAVE? Postoje dva običaja koja treba da ispoštujete
Evo kako treba da ugasite slavsku sveću
U sezoni slava mnogi imaju dilemu šta bi trebalo da urade sa slavskom svećom kada dan slave prođe. Takođe, mnogi ne znaju na koji način bi trebalo ugasiti sveću – da li na uobičajen način ili postoji određeno pravilo koje bi trebalo poštovati kako “ne bi naljutili sveca”.
Najbolje je da slavska sveća bude od pravog voska, jer se on sporije i ravnomernije topi. Dužina sveće zavisi od materijalnih mogućnosti domaćina, a najčešće u crkvenim prodavnicama nude one od 50 do 60 centimetara.
Sveću možete da ukrasite papirnim ukrasom, koji je ujedno i zaštita da vosak ne padne na stolnjak. Poslednjih decenija običaj je da se na sveću zalepi sličica sveca zaštitnika.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kako da vam se SLAVSKI KOLAČ ne "rascveta" po površini: Trikovi zlatna vredi za NAJLEPŠU POGAČU ikada
Slava ne može da prođe bez glavnih obeležja – žita, vina i slavskog kolača. Kao i svake godine domaćice se trude da naprave što bolje slavske kolače, odnosno pogače. Pravljenje savršenog slavskog kolača može biti izazov, kako pronaći prave mere za kolač, kako ga ukrasiti i kako da ne puca slavski kolač?
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Slavska sveća trebalo bi da gori tokom celog dana. Kada domaćin želi da je ugasi, trebalo bi da se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati malo vina i sipa uz fitilj sveće. Vino će lagano ugasiti sveću.
Mnoge domaćice posle obeležavanja slave odlažu slavsku sveću u fioku i pale je prilikom zajedničkih porodičnih molitvi tokom godine. Druge, pak, čuvaju sveću i pre naredne slave nose je u crkvu i pale pre liturgije. Oba običaja su ispravna.
Slavsku sveću, možete, takođe paliti i kada sveštenik bude dolazio u dom da sveti vodicu pred Uskrs, ali i kada vam naiđu teški trenuci u životu, pa želite da se pomolite svom svecu zaštitniku i pronađete duševni mir, piše Telegraf.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)