OVE ALBANSKE REČI Srbi koriste SVAKI DAN, čak i MAJKU često zovu na ALBANSKOM: Odomaćili su se i izrazi za MOKRENJE I PARE, a ukupno ih je VIŠE OD 300
Srpski jezik ima veliki broj tuđica koje se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru. Turcizmi i anglicizmi su najzastupljeniji, ali da li ste se ikad zapitali kog su porekla reči keva ili čak šešir? Ako niste, otkrićemo 'tajnu' - u pitanju su reči albanskog porekla. A postoje još mnoge koje su deo našeg rečnika, a da nismo nikad ni pretpostavili u kom jeziku su im koreni.
U srpskom jeziku postoje reči koje su se odomaćile u govoru, posebno onom uličnom, neformalnom, a potiču iz albanskog jezika. Za neke od njih bili smo uvereni da su naše reči. Kako pišu određeni izvori, takvih reči je 330, posebno u slengu, i to prema istraživanjima sa početka 20. veka, što znači da ih sada zasigurno ima još više.
U nastavku vam donosimo najčešće korišćene reči albanskog porekla u srpskom jeziku, kako prenosi portal "espreso.co.rs".
KEVA (majka)
Imenica nastala od glagola "kevati", koji je prethodno nastao od reči "ke" (imaš) i srpskog "davati".
NJUPATI (jesti)
Albanci za stanje zasićenosti kažu "ngop", a sitnim glasovnim promenama mi smo došli do našeg "njupa".
ŠORATI (urinirati)
Na albanskom jeziku se mokraća kaže "šura", pa je analogija više nego jasna.
KINTA (novac)
Kindark je albanska reč koja označava stoti deo franga, nekadašnje osnovne novčane jedinice u državi južnog suseda.
Nailje R. Malja Imami i Marija Popović sa Filološkog fakulteta u Beogradu uradile su rad pod imenom "Albanizmi u srpskim i makednonskim govorima", a reči koje su najupešatljivije u našem jeziku su:
Kopile (kod Safeta Hodže kopilj)
Hodža ističe da je ova reč iz albanskog jezika ušla u srpski i hrvatski, makedonski, bugarski, grčki i rumunski jezik, s tim što je u ova dva poslednja jezika bolje sačuvala starije značenjekopile, kojom se imenovalo ̓dete ̓, što nije slučaj sa slovenskim jezicima, u kojima ona označava mladića ili devojku koji služe, a za nadoknadu dobijaju ̓izdanak neke voćke ili biljke ̓. Čabej ukazuje na relativno rano preuzimanje ove reči u svim balkanskim jezicima.
Magarac(kod Safeta Hodže magare)
Hodža navodi da je ova reč iz albanskog jezika ušla u makedonski i bugarski kao magare, u srpski i hrvatski kao magarac, a rumunski kao magar. Napominje da se ta životinja u slovenskim jezicima izvan Balkana naziva osao, osla. Ističe da se prema tumačenju E. Čabeja ova albanska reč magarraščlanjuje na maigar, ali ne daje dalje objašnjenje, već samo upućuje na njegovu studiju Studime gjuhësoreI (1976) i na Ajetija GjA 2 (1968). Naime, Čabej stari oblik reči gardovodi u vezu sa sanskritskom reči garimā ̓težak, tovar ̓. Stanišić napominje da ova reč može da se sretne u spisku albanizama i da se ona izvodi po Čabeju od gar. Podseća da je Petar Skok odavno pokazao da je reč magarslovenska
Da li ste znali za poreklo pomenutih reči i da li znate za još neku koja se često koristi u našem jeziku, a da ima albanske korene?
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)