ŠTA VI MISLITE O OVIM PREDLOZIMA? Srpski jezik bi uskoro mogao da dobije nove reči: Letež, sviđ i sebić su samo neke od njih, a evo i šta znače (FOTO)
Pobednička reč "duhoklonuće" je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri. Pobedničku reč smislila je i na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice.
Na takmičenju za najlepšu novu srpsku reč koje je organizovao sajt "Mala biblioteka" iz Londona je reč "duhoklonuće".
Takmičenje je organizovano sa ciljem obogaćivanja srpskog jezika i zamene tuđica koje su u svakodnevnoj upotrebi, a i ne slutimo da su to pozajmljene reči iz drugih jezika.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Pobednička reč "duhoklonuće" je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri. Pobedničku reč smislila je i na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice.
Drugo mesto zauzela je reč prohujak, a treća najlepša nova srpska reč je prikačica. Tako je glasao žiri, dok su na javnom glasanju na drugom mestu reč beztebnost, a na trećem beznemož. Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.
Tvorac sajta "Mala biblioteka" Veljko Žižić, koji je ovo takmičenje organizovao kaže da je veoma zadovoljan, jer smatra da je ceo ovaj proces pokrenuo ljude na razmišljanje.
- Reči koje su pobedile zasluženo su istaknute. Duhoklonuće, reč koja je pobedila i u žirijskom i u javnom glasanju više je nego dostojna srpskog jezika. Jedna od sudija je za tu reč rekla ovako: Kao da ju je Laza Kostić skovao. Njeno značenje, kao i činjenica da je pobedila i u javnom glasanju, veoma su značajni. To daje neočekivanu dubini zajedničkom razmišljanju. Nalazimo se u vremenu teških izazova i ova reč to odražava - istakao je Žižić.
- Dobra je ta mladog sveta da se na neki način srpski jezik zaštiti od anglicizacije. Novo vreme nosi i nove zahteve. Pozdravljam, ali i tu treba biti oprezan. Nama nisu potrebne nove reči da ih izmišljamo unapred i da pravimo kovanice, već treba da brinemo o jeziku, a svaka ova reč i svaki ovaj predlog, neka uđe u narod i komunikaciju. Kada uđe u funkcionalne stilove i u srpski književni jezik, on će jednostavno da oživi i da postane deo norme - dodao je profesor Filološkog fakulteta dr Mihailo Šćepanović.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)