ŠTA VI MISLITE O OVIM PREDLOZIMA? Srpski jezik bi uskoro mogao da dobije nove reči: Letež, sviđ i sebić su samo neke od njih, a evo i šta znače (FOTO)
Pobednička reč "duhoklonuće" je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri. Pobedničku reč smislila je i na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice.
Na takmičenju za najlepšu novu srpsku reč koje je organizovao sajt "Mala biblioteka" iz Londona je reč "duhoklonuće".
Takmičenje je organizovano sa ciljem obogaćivanja srpskog jezika i zamene tuđica koje su u svakodnevnoj upotrebi, a i ne slutimo da su to pozajmljene reči iz drugih jezika.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Možda vas zanima:
DALEKO BOŽE BILO Hrvatica napravila spisak omiljenih srpskih reči
Jedna tik-tokerka iz Hrvatske objavila je na svom profilu video u kom je pričala o omiljenim srpskim rečima.
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.
Pobednička reč "duhoklonuće" je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri. Pobedničku reč smislila je i na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice.
Drugo mesto zauzela je reč prohujak, a treća najlepša nova srpska reč je prikačica. Tako je glasao žiri, dok su na javnom glasanju na drugom mestu reč beztebnost, a na trećem beznemož. Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.
Tvorac sajta "Mala biblioteka" Veljko Žižić, koji je ovo takmičenje organizovao kaže da je veoma zadovoljan, jer smatra da je ceo ovaj proces pokrenuo ljude na razmišljanje.
- Reči koje su pobedile zasluženo su istaknute. Duhoklonuće, reč koja je pobedila i u žirijskom i u javnom glasanju više je nego dostojna srpskog jezika. Jedna od sudija je za tu reč rekla ovako: Kao da ju je Laza Kostić skovao. Njeno značenje, kao i činjenica da je pobedila i u javnom glasanju, veoma su značajni. To daje neočekivanu dubini zajedničkom razmišljanju. Nalazimo se u vremenu teških izazova i ova reč to odražava - istakao je Žižić.
- Dobra je ta mladog sveta da se na neki način srpski jezik zaštiti od anglicizacije. Novo vreme nosi i nove zahteve. Pozdravljam, ali i tu treba biti oprezan. Nama nisu potrebne nove reči da ih izmišljamo unapred i da pravimo kovanice, već treba da brinemo o jeziku, a svaka ova reč i svaki ovaj predlog, neka uđe u narod i komunikaciju. Kada uđe u funkcionalne stilove i u srpski književni jezik, on će jednostavno da oživi i da postane deo norme - dodao je profesor Filološkog fakulteta dr Mihailo Šćepanović.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)