Odavno je već poznato da u Srbiji važi tradicija da svaki rođak ima svoje ime. Tu kompikovanu mrežu naziva od tašte i svekrve do jetrve, zeta, pašenog… često je teško zapamtiti, te se dešava da samo upadnemo u konfuziju kad se koristimo tim nazivima.
Međutim, ono što je posebno interesantno kada su ovi nazivi u pitanju jeste odakle oni potiču i kako su, zapravo, nastali.
Ovi nazivi koriste se već vekovima, a za mnoge nazive ne postoji objašnjenje kako su nastali.
Zaova
Zaova je muževljeva sestra, te za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne, ljubavi prema bratu smešta njegovoj ženi ili suprotno- žena smešta zaovi, kako ne bi delila muževnjevu ljubav. Često se žena i zaova ne podnose, jer jedna teži da muškarca odvoji od porodice i stvori novu- svoju porodicu, dok druga teži da brata zadrži.
U našoj narodnoj tradiciji, kako lirskoj, tako i epskoj, često se ističe ljubav sestre prema bratu. Jedan od interesantnih primera te ljubavi je i lirska narodna pesma: Najveća je žalost za bratom
Sunce zađe za Neven za goru,
Junaci se iz mora izvoze,
Brojila ih mlada Đurđevica,
Sve junake na broj nabrojila,
Do tri njena dobra ne nabroji:
Prvo dobro Đurđa gospodara,
Drugo dobro ručnoga đevepa,
Treće dobro brata pođenoga.
Za Đurđem je kosu odrezala,
Za đeverom lice izgrdila,
A za bratom oči izvadila.
Kosu reže, kosa opet raste;
Lice grdi, a lice izrasta;
Ali oči ne mogu izrasti,
niti srce za bratom rođenim.
Kod nas je ostala sačuvana i legenda, po kojoj je kasnije nastala pesma “Bog nikome dužan ne ostaje”, a za nju je vezan i nastanak manastira Zaovine kod Požerevca:
Jelica je bila sestra lokalnih vlastelina Pavla i Radula. Pavlova supruga je bila ljubomorna na nju, zbog čega je ubila sopstveno dete i za to optužila Jelicu. Braća su joj u to poverovala i za kaznu su vezala sestru za četiri konja, koje su nakon toga pustili na četiri strane sveta da je rastrgnu. Na mestu na kome je palo njeno telo nastala je crkva, oko koje su kasnije braća podigla manastir, nakon što su saznali istinu i pokajali se.
Smatra se da je reč zaova kovanica od: zla i ova.
Jetrve
Jetrva je naziv za supruge dva brata. Među jetrvama uvek postoji takmičenje koja će biti bolja i koja će dobiti više naklonosti muževnjeve porodice.
Naziv jetrva asocira na reč jetra, jer je to žena koja vam jede jetru i stvara velike muke.
Često se kaže za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima: Svađate se kao dve jetrve.
Svekrva
Svekrva je naziv za muževnjevu majku. Kako od davnina postoji mišljenje, svekrva i snaha su često u vrlo lošim odnosima. svekrva gotovo nikada nije zadovoljna izborom supruge svog sina. Takođe, za nju važi i to da se često meša u sinovljev brak i novo domaćinstvo, te tako stvara raskol u braku.
Smatra se da je naziv svekrva kovanica nastala od: za sve kriva.
Snaha
Muževljeva porodica i rođaci suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusos, koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnur (šnur).
Zet
Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život.
Stric
Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao “drugi otac”.
Svastika
Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Etimološki možemo doći do reči svak, odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojita. Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odate, jer postoji srpska poslovica “Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.
Autor: Opanak
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Noć pred Ilindan: Zašto se tada ne spava pod otvorenim nebom?
Srpsko verovanje kaže da uoči Svetog Ilije nebo ne prašta, a san pod zvezdama može doneti nemir
Zašto se ne kupa u reci posle Velike Gospojine? Narodno upozorenje koje traje vekovima
U Srbiji postoji verovanje da voda posle 28. avgusta “uzima”, a ne leči – i da reka tada postaje hladna ne po temperaturi, već po duhu
“U petak ne pravi dug”: Narodna zabrana koja štiti od siromaštva i nesreće
Zašto se u srpskoj tradiciji petak smatra danom kada ne valja ni tražiti, ni pozajmljivati, ni uzimati novac
Komentari(0)