Duhoklonuće je reč koja je pobedila na takmičenju za najlepšu novu srpsku reč koje je organizovao sajt “Mala biblioteka” iz Londona.
Kako prenosi Dnevnik, reč duhoklonuće je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri.
Pobedničku reč smislila je i na takmičenje poslala Dragana Albijanić iz Subotice.
Drugo mesto zauzela je reč prohujak, koju je predložio Miša Antonijević iz Jagodine, a treća najlepša nova srpska reč je prikačica koju je poslao Miloš Mićović iz Beograda. Tako je glasao žiri, dok su na javnom glasanju na drugom mestu reč beztebnost, a na trećem beznemož.
Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
KAKO SE BIRA SLAVA: Porodični zaštitnik kao nit identiteta
Mnogi se pitaju: zašto baš taj svetac, a ne neki drugi? Srpska slava nije samo običaj – ona je prvo nematerijalno kulturno dobro iz naše zemlje upisano na UNESKO listu. To je jedinstvena duhovna praksa koja povezuje generacije, gde svako domaćinstvo ima svog nebeskog zaštitnika – krsno ime.
Komentari(0)