Ovaj Slovenac je zadužio srpski rod: Uzeo avion od komandira kukavice i poleteo da brani srpsko nebo
Njegova familija i dan danas dolazi da obiđe spomenik u Zemunu posvećen hrabrim pilotima braniocima Beograda.
Narednik vodnik Karlo Štrbenk, pilot-lovac je rođen 1907. godine u Zagorju ob Savi. U Mostaru je završio Pilotsku školu 1928. godine, a nakon uspešno završenih svih razdela lovačke obuke, 1935. godine je promovisan u pilota-lovca.
Rat ga je zatekao kao pilota lovca u 102. lovačkoj eskadrili u Zemunu. Iako pilot, on je kao podoficir primarno obavljao dužnost zapisničara u jedinici, u mirnodopskim uslovima. Jeste bio obučen za pilota, ali mu to nije bio „pravi“ posao.
Kada je izbio rat, odnosno kada se desio napad na Beograd, Karlo je poleteo u prvom izlazu u jutarnjim satima, kada je pogođen sleteo.
Oko podneva 6. aprila, usledio drugi talas nemačkog napada na Beograd i Karlo je unezveren trčao po pisti i tražio da mu daju avion, jer je hteo Švabama da se osveti za prethodni let.
Letelicu mu je „velikodušno“ ustupio Dragutin Rupčić, komandant brigade, koji je sve vreme napada sa Adum Romeom proveo u zemunici skrivajući se, iako su njih dvojica bili glavnokomandujući…
Karlo je poleteo u Rupčićevom avionu, koji je bio obeležen „liderskim“ oznakama (oznakama komandanta brigade), što je kod naših pilota koji su već bili u vazduhu izazvalo nagli skok morala (tako su kasnije pričali, dok nisu saznali pravu istinu), jer su mislili da im se u vazdušnom boju pridružio komandant (koji se uplašio, za šta je posle od Pavelića „nagrađen“ generalskim činom Zrakoplovstva NDH-a). Ne manju pažnju, Karloov avion je izazvao i kod Nemca, koji su ga, naročito kada je oborio jednu Štuku, okružili sa svih strana, da bi Maks Helmut Osterman bio samo dželat…
I svi naši piloti zatečeni u vazduhu, koji su videli da je oboren „komandantov avion“, mislili su da je tako i žalili komandanta, koji se za to vreme krio po lagumima Tošinog bunara, nijednog momenta im ne padajući na pamet da je za komandama „liderskog Mesera“, bio niko drugi do njihov „ćata“, vodnik Karlo Štrbenk…
Porodica Karla Štrbenka ni do dan danas, nakon 77 godina ne zna gde su Karlovi posmrtni ostaci.
Zna se da je Karlo pao kod Glogonjskog Rita. Karlova žena je išla posle rata da traži njegove posmrtne ostatke, ali niko nije znao šta je sa telom pilota. Nakon oslobođenja doduše, nove vlasti su tvrdile (na nivou pretpostavke: Mislimo da je tamo), da je Karlo sahranjen u zajedničku grobnicu sa sovjetskim vojnicima, koja se nalazi u Sefkerinu…
Ali nikada nisu dobili zvaničnu potvrdu…
Tako se država „odužila“ jednom hrabrom vodniku…
A njegovi potomci i dan danas – ne imajući gde, svakog 6. aprila doputuju u Zemun, gde se na Keju kod hotela „Jugoslavija“ ispred spomenika „Pilotima 6. lovačkog puka“ poklone senima svoga pretka i njegovim hrabrima saborcima…
(Izvor: patriot.rs)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)