Sto godina od rođenja barda srpskog glumiša Milosava Mije Aleksića navršilo se 26. septembra. U čast legendarnog umetnika od 10. oktobra u Gornjem Milanovcu biće organizovani "Dani Mije Aleksića", gde će se i dodeliliti istoimena nagrada Branimiru Brstini.

Aleksić je rođen 1923. godine u selu Gornja Crnuća, kod Gornjeg Milanovca, od oca Velimira i majke Sinđe. U oktobru 1941. godine preživeo je masovno streljanje stanovništva u Kragujevcu. Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu upisao je prava.
Bogata karijera
Glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Od oslobođenja, pa do 1948. godine bio je član Narodnog pozorišta u Kragujevcu.
Možda vas zanima:

Ovi glumci su pred kamerama glumili najbolje prijatelje, a ustvari se prezirali: Do smrti živeli u zavadi zbog....
Na malim ekranima su nam delovali kao najbolji prijatelji, međutim, to u njihovim privatnim životima nije bio slučaj

ČKALJA NIJE HTEO DA RADI S NJIM Jedan od 8 glumaca sa crne liste slavnog umetnika, zbog toga ostao bez uloge u Boljem životu
Obojica su su bili veoma voljeni od publike, ali niko nije znao da su u sukobu
Možda vas zanima:

Ovi glumci su pred kamerama glumili najbolje prijatelje, a ustvari se prezirali: Do smrti živeli u zavadi zbog....
Na malim ekranima su nam delovali kao najbolji prijatelji, međutim, to u njihovim privatnim životima nije bio slučaj

ČKALJA NIJE HTEO DA RADI S NJIM Jedan od 8 glumaca sa crne liste slavnog umetnika, zbog toga ostao bez uloge u Boljem životu
Obojica su su bili veoma voljeni od publike, ali niko nije znao da su u sukobu
Možda vas zanima:

Ovi glumci su pred kamerama glumili najbolje prijatelje, a ustvari se prezirali: Do smrti živeli u zavadi zbog....
Na malim ekranima su nam delovali kao najbolji prijatelji, međutim, to u njihovim privatnim životima nije bio slučaj

ČKALJA NIJE HTEO DA RADI S NJIM Jedan od 8 glumaca sa crne liste slavnog umetnika, zbog toga ostao bez uloge u Boljem životu
Obojica su su bili veoma voljeni od publike, ali niko nije znao da su u sukobu
Autentičan pozorišni, filmski, estradni i radio i televizijski umetnik širokog dijapazona, kreator smešnoga protkanog setom, znao je da udahne život i u najneuverljivije tekstove.
Često prekoravan da bez mere rasipa svoj talent, Aleksić ipak dostiže sam vrhunac glumačkog stvaralaštva ne samo u Nušićevim, Gogoljevim i Molijerovim komadima već i u svojim estradnim poduhvatima, proklamirajući načelo: Igraj estradu kao najveću komediju.
Legenda smeha
Najveću popularnost stekao je u serijama pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: "Veselo veče" (radio) i serije koje je režirao Radivoje Lola Đukić: "Servisna stanica", "Ogledalo građanina Pokornog", "Deset zapovesti"...,
O slavnom ocu
Njegov sin, Velibor Aleksić inače diplomirani inženjer pomorstva govorio je o svom ocu, i podsetio publiku svog oca kako na njegove velike uspehe, tako i na velike karakterne osobine koje je posedovao.
- Pamtim oca kao svako drugo dete. Bio je predan poslu. Više je vremena provodio u pozorištu nego u kući. Učio nas je da budemo vredni i pošteni. Da ne tražimo preko hleba pogače i da negujemo osnovne porodične vrednosti i moralne kodekse - rekao je Velibor za ikragujevac.com.
Kako je Velibor otkrio, Mija je voleo da pomaže mladim glumcima, a nije mu bilo strano ni da sam potraži pomoć.
- Većina kolega je volela da radi sa njim. Poštovao je i slušao starije glumce. Kako je rekao jednom prilikom, zanat je učio od Ajvaza, Joze Laurenčića, Milivoja Živanovića. Mlađima je puštao da, kako je on govorio, lepršaju... nije ih gušio.
- Međutim, on je imao svoj krug prijatelja. Mnogi od njih nisu bili vezani za javni život. Od poznatih javnih ličnosti, kućni prijatelji su bili Vasa Pantelić, Đokica Milaković, Lola Đukić, Cune Gojković, Goran Paskaljević, Feliks Pašić.. Sećam se da je Miki Manojlović dolazio kada je postavljen mislim "Kralj Lir" u Narodnom pozorištu da pita za neke finese.- Za mene to nije nepoznato jer je i moj otac odlazio kod Joze Laurenčića po savet kada je u Jugoslovenskom dramskom igrao Pometa u "Dundu Maroju".
Miodrag Petrović Čkalja
Mija Aleksić i Čkalja su bili junaci bez premca jugoslovenske posleratne popularne kulture. Govorilo se: "Drug Tito, pa Mija i Čkalja", a šuškalo se da nisu u najboljim odnosima kad se ugase kamere.
- Da iskoristim priliku i možda mnogima demistifikujem... sa Čkaljom je bio više nego prijatelj, bez obzira što se privatno nisu družili... valjda im je bilo dosta što su po ceo dan bili zajedno na snimanjima - rekao je uz osmeh Velibor Aleksić za ikragujevac.com.
Nije glumio zvezdu
Na ekranu Mija je uvek bio nasmejan, a u privatnom životu nije glumio zvezdu.
- Bio je prizeman i normalan. Nije glumio život. Kako sam već rekao, veselio se, tugovao, ljutio, brinuo... bio je divan otac - istakao je Velibor.
Legenda domaćeg glumišta preminuo je 12. marta 1995. godine u 71. godini života.

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)