Ovi glumci su pred kamerama glumili najbolje prijatelje, a ustvari se prezirali: Do smrti živeli u zavadi zbog....
Na malim ekranima su nam delovali kao najbolji prijatelji, međutim, to u njihovim privatnim životima nije bio slučaj
Iako su pred kamerama bili veličanstven tandem, zabavljajući generacije gledalaca u legendarnoj seriji „Kamiondžije“, Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja u stvarnom životu nisu se dobro slagali.
U svojoj knjizi „Urbane legende“, novinar Nebojša Vuković navodi da su njih dvojica čak otvoreno mrzeli, pa čak i umrli u zavadi.
– Prema mojim sabesednicima, Paju je izluđivala Čkaljina iskvarenost, nadmenost i sklonost ka intrigama kojima je navodno bio više nego sklon. Kako je vreme prolazilo njihova netrpeljivost se samo uvećavala, pa su posle ultra popularnih „Kamiondžija“, odbijali da se pojave u istoj glumačkoj podeli i po cenu da se odreknu astronomskih honorara. A priča se da su njih dvojica po ulozi, u ta vremena šarenog socijalizma, mogli da kasiraju čak po dva ganc nova automobila. To tada sebi nisu mogli da priušte ni ozbiljni partijski moćnici, a kamoli predsednici opština. To je bilo nezamislivo odbiti, a pogotovo tek iz čistog kaprica – piše Vuković.
Možda vas zanima:
Čkalja je ovo jelo obožavao, a Srbe vraća u detinjstvo: Ovo je bio njegov recept, strogo se držao ovih pravila
Glumac je jednom prilikom otkrio svoj recept za ovo staro jelo
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Možda vas zanima:
Čkalja je ovo jelo obožavao, a Srbe vraća u detinjstvo: Ovo je bio njegov recept, strogo se držao ovih pravila
Glumac je jednom prilikom otkrio svoj recept za ovo staro jelo
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Možda vas zanima:
Čkalja je ovo jelo obožavao, a Srbe vraća u detinjstvo: Ovo je bio njegov recept, strogo se držao ovih pravila
Glumac je jednom prilikom otkrio svoj recept za ovo staro jelo
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Nikola Simić profitirao zbog svađe Vuisića i Čkalje
– Jedan od najpoznatijih primera za ove tvrdnje je i zaista gledana serija „Više od igre“, snimana 1975. godine. Inače, malo se zna da je ta serija režisera Zdravka Šotre bila dve godine u takozvanom bunkeru, jer je po proceni komunističkih cenzora „veličala predratnu građansku Srbiju“. (…) Elem, i Paja i Čkalja su bili predviđeni u prvobitnoj Šotrinoj podeli uloga, samo što su Vuisića sticajem, a tvrde slučajnih okolnosti, prvog obavestili i ponudili mu ulogu bahatog lokalnog bogataša Aleksandra Ćopića, zvanog Leka Bankrot. Kao što je poznato, a iz čuvenih repriza to pamtimo, hteli ne hteli, za njegovog kuma i najboljeg prijatelja predviđen je lik Miroslava Ilića nadimkom Guliver, lokalnog vlasnika bioskopa, fotografa i viđenog lokalnog šereta – nastavlja Vuković.
– E sad, Paja je ulogu Leke Bankrota prihvatio iz prve, jer mu je, kao po navici, baš i dosta para trebalo tih dana za gradnju novog čamca. A Čkalja Petrović je, tvrde, sa žestokom indignacijom odbio ulogu Gulivera. Pre sveta što je prvo pitan „taj“ Paja Vuisić, ta „neznalica i naturščik“ s kojim više ne bi ni kafu popio, a ne da mu glumi kuma, pa i prijatelja. Na sreću po cenjeno gledateljstvo, Nikola Simić je sjajno iskoristio šansu s neba palu i odigrao Gulivera, za televizijske anale.
Vuković dodaje da ni Pajina životna saputnica, Mirjana, koja je bila i filmski radnik i član ekipa u mnogim filmovima, nikada nije imala priliku da upozna Čkalju.
– Ja Čkalju nikad nisam upoznala. Kad malo bolje pogledate Čkalju i Pavla, videćete da je to nemoguća fuzija. Čkalja je stopostotni glumac i do krajnjih granica je išao u svojoj glumi. Pavle uopšte nije bio glumac. Znao je da kaže: “Ja se samo ponašam.” I istina je, celog se života tako ponašao – rekla je Mirjana u knjizi “Posle fajronta”.
Iako nije podnosio Čkalju, uvek se borio za njega
Čkalja je glumio i preglumljivao, a Pavle je zbog toga ključao. Kada je Televizija Beograd desetak godina posle serije i filma “Kamiondžije” želela da snimi nastavak “Kamiondžije opet voze”, nije hteo ni da čuje. Prvi put je prihvatio samo da bi se videla razlika, da pokaže šta je gluma, ali drugi put nije dolazilo u obzir.
– Ubeđivali su ga godinu dana. Kako sam ja u tom trenutku počela da gradim imanje, koje se i njemu dopalo, premerio je plac, izračunao koliko će koštati ograda i tražio honorar od 110.000 dinara. Producenti su poludeli jer je maksimalni honorar za glavne glumce iznosio 12.000 i nije postojala zakonska mogućnost da mu daju više. Samo je odmahnuo rukom. Onda su oni pronašli način da naprave video-kasete koje će se prodavati gastarbajterima i osigurali mu traženi novac – kazala je ona.
Ipak, Pavle je imao novi zahtev, da se i Čkalji mora podići honorar bar na 50 hiljada. Tako je snimljen nastavak “Kamiondžija”.
Ni Berčeka nije voleo
Čuveni Čkalja nije bio jedini glumac koga Vuisić nije voleo. Na crnoj listi našao se i Aleksandar Berček, koji je glumio Pajinog sina Miška u kultnom filmu „Ko to tamo peva“.
– Oni su sjajno doneli svoje uloge u tom filmu, iako se nisu voleli. Tačnije, znam da Pavle nije voleo Aleksandra Berčeka. Ako me pitate zašto, nemam pojma – izjavila je svojevremeno Pajina udovica .
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)