U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Beograđanin sa Savske obale
Pavle Vuisić, rođen 10. jula 1926. godine u Beogradu, odrastao je na obali Save, u kraju koji će kasnije biti deo njegovog identiteta. Po obrazovanju pravnik, po zanimanju novinar, a po sudbini glumac, ušao je u svet filma gotovo slučajno, ali ga je obeležio zauvek.
Čovek koji nije voleo slavu
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
POREKLO PAJE VUISIĆA: Bio "plave krvi" - iz čuvene porodice, za njegovo prezime kriv pop
Popularni Paja iz Kamiondžija nije voleo da priča o svom poreklu.
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
POREKLO PAJE VUISIĆA: Bio "plave krvi" - iz čuvene porodice, za njegovo prezime kriv pop
Popularni Paja iz Kamiondžija nije voleo da priča o svom poreklu.
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
POREKLO PAJE VUISIĆA: Bio "plave krvi" - iz čuvene porodice, za njegovo prezime kriv pop
Popularni Paja iz Kamiondžija nije voleo da priča o svom poreklu.
Iako je igrao u više od stotinu filmova i serija, nikada nije tragao za blještavilom reflektora. Bežao je od javnih događaja, retko davao intervjue, a umesto glamura birao je mir svog splava na Savi. Tamo je provodio sate pecajući, pijući kafu i družeći se sa prijateljima, daleko od buke i pompe.
„Glumac sam samo pred kamerom, van toga sam običan čovek“, govorio je.
Orson Vels i najveće priznanje
Jedna od najlepših anegdota iz njegovog života vezana je za legendarnog američkog glumca i reditelja Orsona Velsa. Tokom posete Jugoslaviji, u intervjuu za tadašnju RTV, Vels je rekao da Pavla Vuisića smatra „najboljim glumcem na svetu“. Ova izjava, potvrđena u više izvora i svedočenja filmskih kritičara, ostala je upisana u istoriju domaće kinematografije. Filmski kritičar Ranko Munitić beleži i Velsovu polušaljivu opasku da mu je Vuisić „ljubomoran kao kolega glumac, dok mu Akira Kurosava zavidi kao reditelj“.
Tri uloge za pamćenje, ako se baš mora izdvoijiti
- Jordan – „Ko to tamo peva“ (1980) – nezaboravni šofer autobusa u filmu koji je postao kultni simbol jugoslovenske kinematografije.
- Vasilije Trbić – „Marš na Drinu“ (1964) – snažna i emotivna uloga u ratnom epu o Cerskoj bici.
- Petar – „Bitka na Neretvi“ (1969) – među zvezdama svetskog formata, Vuisić se izdvojio autentičnom glumom bez patetike.
Umetnik bez kompromisa
Vuisićev glumački izraz bio je sirov, autentičan i bez šminke – igrao je kao što je živeo, jednostavno i iskreno. „Ne umem da igram ako ne verujem u ono što radim“, znao je da kaže, a publika mu je upravo zbog toga verovala. Uloga Vasilija Trbića u „Maršu na Drinu“ i lik Jordana u „Ko to tamo peva“ ostali su upamćeni kao vrhunski primeri njegove sposobnosti da običnog čoveka učini filmskom legendom.
Večni mir uz reku
Pavle Vuisić preminuo je 1. oktobra 1988. godine, a sahranjen je u Beogradu, uz želju da njegova smrt ne bude medijski događaj. „Ne volim sahrane, ni svoje ni tuđe“, govorio je u šali.
Iza sebe je ostavio filmsko nasleđe koje se i danas citira, gleda i pamti – i priču o glumcu koga je svet priznavao, a on sam ostajao svoj, skroman i tih, baš kao voda Save pored koje je živeo.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)