Tradicija je pala u vodu zbog samo jednog razloga: Evo zašto sada na grobove u Srbiji postavljaju crne ploče
Krstova, koji su karakteristični za naša groblja, sve je manje
Kada je u pitanju sahranjivanje, poslednjih decenija javila se praksa koja nema baš nikakve veze sa srpskom tradicijom i većini poznavalaca tematike smeta – postavljanje mermernih ploča umesto krstova na grobu.
Groblja u Srbiji prilično su raznolika i šarolika mesta. Tu se može videti čitava plejada različitih nadgrobnih “dizajna” pa ima crnih i belih ploča, srca, petokrakih zvezda, a neki idu toliko daleko pa prave grobove i u oblicima – automobila, šahovskih figura, pokojnika… Običnih krstova sve je manje!
Crne vertikalne i horizontalne ploče, koje su postale trend u poslednjih 50 godina, nemaju nikakve veza sa srpskom kulturom i, istorijski, zapravo su se prvo koristile na katoličkim grobljima. U osnovi pravoslavnih grobova uvek je bio samo krst.
Stručnjaci procenjuju da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.
Zabeleženo je i to da je u prošlosti u Srbiji popisano oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek bio krst. Bilo je tu i floralnih motiva, ali osnova je uvek bila ista – krst kao mesto oko koga se pravoslavci sabiraju. Ovi grobovi u prošlosti su se uglavnom pravili od kamena peščara, a ne mermera kako je danas skoro isključivo pravilo.
Razlozi za činjenicu da Srbi za svoje preminule danas češće biraju crne ploče, umesto krstova većina traži u finansijama. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja.
A to svakako nije način da se odužimo ni našim precima ni tradiciji, zar ne?
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)