NEMA NAZAD, IZA JE SRBIJA: Kako je tokom paklenih borbi na Paštriku nastala ova krilatica i postala simbol 549. motorizovane brigade
Ta rečenica primila se kod boraca i još više u njima probudila svest o njima samim i o bitnosti datog trenutka i same bitke
Poslednjih meseci kada se spominje Kosovo sve više se čuje – “Nema nazad, iza je Srbija” – ali malo njih zna kako je zapravo došlo do ove krilatice.
Naime, u jeku bitke na Paštriku sa NATO agresorom i terorističkom organizacijom OVK u takozvanoj operaciji “Strela” izdvaja se jedan poseban trenutak. To je trenutak u kome je nastala krilatica 549. prizrenske brigade, krilatica koja možda i najbolje opisuje tu herojsku brigadu i njen značaj u odbrani zemlje.
Dešava se to krajem maja 1999, nekoliko dana posle silnih napada preko karaule Gorožup i vrha Paštrika, kada još snažnije tim kopnenim napadima terorista podršku daju strateški bombarderi avijacije NATO kroz nekoliko „tepih” bombardovanja od Belog Drima do sela Binaj, preciznije – tačno do puta koji vodi sa Planeje do Gorožupa. Oni što su bili pri vrhu Paštrika u okolini graničnog kamena D-5/3 kažu da su “pečurke” dima bile u njihovoj visini.
Iznad puta u šumi bio je i vodnik Boševski sa svojim vojnicima. Posle podrške avijacije, teroristi su otpočeli sa brzom paljbom iz minobacača po njima pa zatim i pešadijskim napadom i nastupanjem. Odnos u ljudstvu je daleko u korist terorista.
Boševski sa svojim vodom trpi napade jedva zadržavajući položaje, jer mu preti obuhvat terorista.
U neko vreme vezom zove IKM brigade, saopštava situaciju na njegovoj liniji odbrane i traži odobrenje za povlačenje 200 do 300m nazad jer smatra da na trenutnoj poziciji ne može zadržati neprijatelja. Javlja mu se vezom komandant brigade Božidar Delić i kaže: NEMA NAZAD, IZA JE SRBIJA! Budi gde jesi, stiže ti podrška!
To se i desilo. Ta rečenica “Nema nazad, iza je Srbija” koju su čuli svi koji su imali radio vezu i bili blizu iste, od Belog Drima do Likena, nekako se primila kod boraca i još više u njima probudila svest o njima samim i o bitnosti datog trenutka i same bitke na Paštriku i tako se proširila na čitavu 549. motorizovanu brigadu.
Ta rečenica govori šire o tome da je 549. herojska brigada iz Prizrena branila državnu granicu sa Albanijom i delom sa Makedonijom od karaule Ćafa Prušit, preko karaula Zulfaj, Goden, Deva, D.Radanović, Liken, Gorožup, Vrbnica, M.Stojanović, Krstac, Orćuša, Čestak, Gora, Restelica do karule B. Denić i bila spremna da ne ustukne ni metar od svoje teritorije, baš kao što ni vodnik Boševski nije onomad na Paštriku!
(Izvor: Čojstvo)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)