Misterija groba ubice vožda Karađorđa: Knez Miloš otkrio zlikovca, meštani hteli kosti da mu izvade, a na kraju su izbrisali ime sa spomenika
Nikola Novaković se ubrzo nakon zlodela rastao sa razumom. Lutao je selima boreći se sam sa sobom u svojim mislima
Pred samu zoru, 26. jula 1817. godine, ubijen je vožd Karađorđe. Usmrtio ga je Nikola Novaković sekirom, a zatim mu jataganom odsekao glavu i poslao je na noge knezu Milošu Obrenoviću u Beograd.
Prema narodnom predanju, svi koji su učestvovali u Karađorđevom ubistvu okončali su svoje živote na najužasnije načine, kao i njihovi najmiliji, a familija im se zatrla. Sam ubica navodno je sahranjen u selu Oparić. On nije rođen u ovom selu, ali se pouzdano ne zna kada je u njega došao.
Na osnovu usmenih predanja i podataka u koji su sakupljeni u biblioteci u Rekovcu, Novaković se u ovaj kraj doselio malo posle zločina, početkom avgusta 1817. godine. Njega je knez Miloš doveo u selo, naredivši da mu se kupi kuća i nešto zemlje o trošku države. Kada se nastanio u selo, predstavio se meštanima kao Novica Miletić. Bio je krupan čovek, krvavih očiju i oštrog pogleda. Oženio se Stanojkom i sa njom imao tri sina od kojih je jedan bio duševno bolestan. Ni ovi podaci o potomstvu nisu pouzdani već su rezultat predanja.
Možda vas zanima:
Svakodnevica kneza Miloša: Neočekivana dešavanja u konaku iza zatvorenih vrata!
Jednostavan kao život građanina, seljaka ili činovnika bio je i život kneza Miloša Obrenovića u njegovom konaku u Kragujevcu.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Možda vas zanima:
Svakodnevica kneza Miloša: Neočekivana dešavanja u konaku iza zatvorenih vrata!
Jednostavan kao život građanina, seljaka ili činovnika bio je i život kneza Miloša Obrenovića u njegovom konaku u Kragujevcu.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Možda vas zanima:
Svakodnevica kneza Miloša: Neočekivana dešavanja u konaku iza zatvorenih vrata!
Jednostavan kao život građanina, seljaka ili činovnika bio je i život kneza Miloša Obrenovića u njegovom konaku u Kragujevcu.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Novica Miletić je umro oko 1850. godine. Sahranjen je na seoskom groblju. Meštani su saznali ko je on 1860. godine kada je knez Miloš došao u crkvu radi pokajanja. On je tada odao njegov pravi identitet, rekavši da ga je u selo sklonio kako ga narod ne bi ubio. Meštani su nakon ovog saznanja hteli da mu kosti izbace iz groba, ali kako je vladalo mišljenje da je greh mrtvima kvariti mir, saglasili su se da mu sa nadgrobnog
spomenika izbrišu ime, a telo ostane tu gde jeste.
Još jedno predanje govori da je vožd ubijen na veliki praznik Arhangela Gavrila, a samim tim njegova smrt nije bila obična. Po tom predanju ubica Nikola Novaković se ubrzo nakon zlodela rastao sa razumom. Lutao je selima boreći se sam sa sobom u svojim mislima.
Tako je hodao besciljno pored reke Rasine, pa se zemlja pod njim odronila. Pao je u vodu. Zemlja ga nije htela, ali nije ni voda. Boreći se da ispliva na površinu, nije primetio da je upao u vir koji ga je vukao ka vodeničnom kamenu. Taj vir odveo ga je u smrt , a život je okončao samleven.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Mnogi misle da je bila najbolji diplomata kojeg je naša zemlja imala: Vreme ne briše ono što je uradila za Srbiju
Istorija pamti najvoljeniju srpsku caricu Milicu koja je učinila ogromnu žrtvu za Srbiju.
Komentari(0)