Prva privatna škola u Srbiji bila je ova drvena kuća: Deda kraljice Drage Obrenović bio je toliko bogat da je plaćao učitelja iz Osijeka da dolazi i uči srpsku decu
Iako vekovima pod Turcima, Srbi su pronalizili načine da steknu osnovna znanja i ne ostanu nepismeni. Slova i geografiju učili su u manstirima, ali u gornjomilanovačkom selu Lunjevica, pod patronatom bogatog trgovca Nikole Milićevića Lunjevice, 1807. godine formirana je prva privatna škola u zapadnoj Srbiji.
“Njegovo bogatstvo tada se procenjivalo na šezdeset hiljada dukata. U svom selu imao je nekoliko kuća i svaka je imala svoju namenu. U jednoj kamenoj naprvio je učionicu i pisarnicu i tu su se osnovnom obrazovanju učila njegova, i deca viđenijih Srba. Učitelji su dolazili iz okolnih sela, a jedan čak i iz Osijeka. Sve ih je pošteno plaćao, a školovanje je trajalo nekoliko godina, najpoznatiji đak svakako je Jevrem Obrenović, rođeni Milošev brat”, izjavio je za RINU, Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Kroz klupe je prošlo na desetine seoskih đaka, ali škola je nakon Drugog srpskog ustanka prestala da postoji. Međutim, drvena kuća ostala je da seća na davna vremena kad se srpska istorija započinjala upravo iz takvih građevina. Danas je ona odolela zubu vremena, a od Narodne banke Srbije kupio ju je major Pantelija Mijatović, Solunac i sada tu žive njegovi potomci.
rina
“Ova kuća je znamenito kulturno – istorijsko dobro i nema govora da će se ikad srušiti. Koliko nam finasije dozvoljavaju mi ćemo je rekonstruisati, ali na način da ona i dalje ostane autentična i da seća na prošla vremena. Naoružani znanjem iz leterature ovde često dolaze i turisti, ali su prvu privatnu školu koja je napravljena u ovom delu Srbije poetili i visoki državni zvaničnici, kao i nekoliko ambasadora”, kaže Milovan Petković, zet porodice Mijatović.
rina
Pored toga što je ovde bila privatna škola, ovo gornjomilanovačko selo, upravo zahvaljujuići Nikoli Lunjevici bilo je jedno od najrazvijenih u to doba. Kao jedan od najbogatijih Srba u to vreme, Nikola je na svom konaku često primao i bogate Turke i sa njima sarađivao, zato ne iznenađuje ono što su meštani tokom vremena pronalazili na svojim imanjima.
“Dok sam pravio kuću, pronašao sam ostatke turskog kupatila, što znači da su se ovde okupljali i provodili vreme Srbi i Turci zajedno. A koliko je Nikola Lunjevica bio sposoban govori i to da je do svojih kuća doveo vodu sa obližnjeg brda i postavio glinene cevi koje se i dan danas nalaze u zemlji”, priča meštanin Ilija Matijević.
rina
Kuću Nikole Lunjevice u istoimenom selu često je posećivala i njegova unuka, kraljica Draga Obrenović i tu provodila vreme sa svojom porodicom. Tu je svojevremeno postojala i plantaža kestena jer je na plodnoj zemlji kod Bistrog potoka, kako kažu istoričari, upevalo sve što bi bilo posađeno.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Najbitnije obeležje jednog hrišćanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osvećen. Pored toga, hrišćanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, čirak i sveću, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.
Zvali su ga Srbožder: Majka mu bila Srpkinja, pisao je hvalospeve o našem narodu, a onda promenio ploču i zabranio sopstvenu knjigu o našoj istoriji
Benjamin je kao konzul više godina živeo u Srbiji, pa je imao prilike da se upozna i istražuje istoriju Srba. Međutim, njegovi stavovi se radikalno menjaju od 1882. godine, pa je danas na ovim prostorima upamćen kao jedna od najnegativnijih ličnosti u novijoj istoriji.
Zašto se nekad „so nije davala iz ruke“ – narodna pravila oko hrane i stola
Za stolom se nije samo jelo – tu se pokazivalo poštovanje, prenosila vera i pazilo da se ne naruši poredak sveta
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
IDEJA VITEŠTVA U SRBIJI NIKAD NIJE UMRLA Jedan mladić pravi oklope kakve je imao despot Lazarević ZNATE LI ŠTA SU BRNJE i BASINET?
Ako ste se pitali kako su se pravili oklopi u srednjem veku, i kako su se osećali vitezovi u njemu, otkrio je upravo Aleksandar Urošević.
Komentari(0)