Prva privatna škola u Srbiji bila je ova drvena kuća: Deda kraljice Drage Obrenović bio je toliko bogat da je plaćao učitelja iz Osijeka da dolazi i uči srpsku decu
Iako vekovima pod Turcima, Srbi su pronalizili načine da steknu osnovna znanja i ne ostanu nepismeni. Slova i geografiju učili su u manstirima, ali u gornjomilanovačkom selu Lunjevica, pod patronatom bogatog trgovca Nikole Milićevića Lunjevice, 1807. godine formirana je prva privatna škola u zapadnoj Srbiji.
“Njegovo bogatstvo tada se procenjivalo na šezdeset hiljada dukata. U svom selu imao je nekoliko kuća i svaka je imala svoju namenu. U jednoj kamenoj naprvio je učionicu i pisarnicu i tu su se osnovnom obrazovanju učila njegova, i deca viđenijih Srba. Učitelji su dolazili iz okolnih sela, a jedan čak i iz Osijeka. Sve ih je pošteno plaćao, a školovanje je trajalo nekoliko godina, najpoznatiji đak svakako je Jevrem Obrenović, rođeni Milošev brat”, izjavio je za RINU, Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Kroz klupe je prošlo na desetine seoskih đaka, ali škola je nakon Drugog srpskog ustanka prestala da postoji. Međutim, drvena kuća ostala je da seća na davna vremena kad se srpska istorija započinjala upravo iz takvih građevina. Danas je ona odolela zubu vremena, a od Narodne banke Srbije kupio ju je major Pantelija Mijatović, Solunac i sada tu žive njegovi potomci.
rina
“Ova kuća je znamenito kulturno – istorijsko dobro i nema govora da će se ikad srušiti. Koliko nam finasije dozvoljavaju mi ćemo je rekonstruisati, ali na način da ona i dalje ostane autentična i da seća na prošla vremena. Naoružani znanjem iz leterature ovde često dolaze i turisti, ali su prvu privatnu školu koja je napravljena u ovom delu Srbije poetili i visoki državni zvaničnici, kao i nekoliko ambasadora”, kaže Milovan Petković, zet porodice Mijatović.
rina
Pored toga što je ovde bila privatna škola, ovo gornjomilanovačko selo, upravo zahvaljujuići Nikoli Lunjevici bilo je jedno od najrazvijenih u to doba. Kao jedan od najbogatijih Srba u to vreme, Nikola je na svom konaku često primao i bogate Turke i sa njima sarađivao, zato ne iznenađuje ono što su meštani tokom vremena pronalazili na svojim imanjima.
“Dok sam pravio kuću, pronašao sam ostatke turskog kupatila, što znači da su se ovde okupljali i provodili vreme Srbi i Turci zajedno. A koliko je Nikola Lunjevica bio sposoban govori i to da je do svojih kuća doveo vodu sa obližnjeg brda i postavio glinene cevi koje se i dan danas nalaze u zemlji”, priča meštanin Ilija Matijević.
rina
Kuću Nikole Lunjevice u istoimenom selu često je posećivala i njegova unuka, kraljica Draga Obrenović i tu provodila vreme sa svojom porodicom. Tu je svojevremeno postojala i plantaža kestena jer je na plodnoj zemlji kod Bistrog potoka, kako kažu istoričari, upevalo sve što bi bilo posađeno.
BUDUĆNOST JE NA SALAŠU: Maja i Zdenko se nakon fakulteta vratili na selo, nijednog posla se ne libe, a evo koji su im SNOVI (FOTO)
Pre devet godine Maja i Zdenko Vukov skovali su plan o svom budućem životu na salašu nakon što su oboje stekli fakultetske diplome.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Komentari(0)