Etnolog Vesna Marjanović naponje da je model svetkovanja slave prilično razuđen, kao i da “crkva ima svoja pravila, a narod svoja”
Slavski kolač, kuvano žito, sveća, tamjan i vino uz ikonu porodičnog svetitelja neizostavni su elementi praznične strukture. Uz ulogu domaćina u sečenju kolača, prisustvo gostiju i hranom bogata slavska trpeza najčešći je oblik proslavljanja krsne slave.
Običaji o praznovanju krsne slave postali su osnova srpskog identiteta u odnosu na ostale entitete na Balkanu.
Etnolog Vesna Marjanović naponje da je model svetkovanja slave prilično razuđen, kao i da “crkva ima svoja pravila, a narod svoja”.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
– U narodu i njegovoj percepciji običaja neki elementi se prihvataju, a među njima su slavska sveća, slavska ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva pa čak i tri. Takođe, vreme proslavljanja varira od jednog do tri dana, a neki elementi se i danas teško prihvataju poput koljiva ili žita, koje je u narodnoj običajnoj praksi isključivo povezano s kultom mrtvih – objašnjava etnolog.
Osim toga, mnoge obredne radnje su paralelno nastajale i u vreme hrišćanstva i pravoslavlja te se ne mogu strogo povezati sa predhrišćanskim dobom, dodaje Marjanović.Valja imati na umu i da svaka mikro zajednica, odnosno svaka porodica, razvija i svoje obrasce ponašanja, svoje običaje i rituale kada proslavlja krsnu slavu. Zato se u našoj struci kaže da je “krsna slava običaj u kojem je pravilo da nema pravila”.
Dakle, ostaju na snazi neki rituali koji imaju smisla za samu zajednicu, neki iščezavaju ako je potreba i vera u njih prestala dok se istovremeno rađaju novi oblici. Sve to proističe iz percepcije obreda date sredine ili pak, samog odnosa stanovništva prema lokalnoj crkvi i njihovom parohu.
Sedam pravila koja propisuje Crkva
Stanovništvo je kroz istoriju gradilo odnos prema slavi, te su se običaji menjali do te mere da su vernici praktikovali čak i nepoželjno ponašanje. Zato je Crkva uvodila i zabrane.
– U kanonizovanom delu slavljenja krsnog imena, krsne slave, Srpska pravoslavna crkva je propisala šta se mora poštovati na relaciji praznik – svetac – svečar. Prema starijoj crkvenoj literaturi iz 15. veka određeno je sedam glavnih segmenata koji čine osnovnu strukturu slavskog rituala: molitva, krsna sveća, krsni kolač, koljivo, vino, tamjan, zejtin i ikona – za koje se drži da ih je ustanovio i kanonizovao Sveti Sava. Svako drugo ponašanje bilo je kritikovano – objašnjava naša sagovornica.
Drugačije u gradovima u odnosu na sela
– U prošlosti, krsne slave su se u gradovima razlikovale od onih na selu: po načinu gošćenja, hrani koja se pripremala i posebnom posluženju u sitnim kolačima. Takođe, struktura praznika je bila i u prošlosti kao i danas više prema propisima Srpske pravoslavne crkve u pogledu primene osnovnih elemenata slavskog obreda: slavske ikone, sveće, kolača, žita, vina. U gradu su porodice slavile svoj praznik jedan dan, odnosno najviše dva dana. U južnim krajevima, recimo Vranju, svetkovalo se navečerje s gostima, kao i dan slave, dok je prema severu uglavnom praznovan samo dan slave – priča Marjanović.
Negde nekoliko pogača, negde nijedno koljivo
Ipak, Marjanović objašnjava da se, u celini gledano, običaji razlikuju širom Srbije, a ovo kulturno nasleđe prenosi se porodično, sa generacije na generaciju.
Negde se priprema od četiri do jednog slavskog kolača, ili čak nema upšte kolača, kao što je u Vojvodini. Priprema žita izostaje u većini porodica a u novije vreme počinju s pripremom pod uticajem Crkve. Negde se pali samo jedna sveća ili se palji sveća na kolaču. Među tim primerima su i lomljenje kolača u domaćinstvu ili/i odlazak u Crkvu na dan praznika. Često se čuje u narodu da slave slavu onako kako su nasledili od oca a ne onako kako im kaže njihov paroh.
Gosti na slavi su u prošlosti bili iz familije i bliži prijatelji. Uvek su se pozivali. To je činio u nekim krajevima domaćin, a ponegde i stariji dečak. Od darova se donosilo voće – najćešće jabuka. Slavski ručak je uvek bio bogatiji i raskošniji negoli običnim praznicima. Po odlasku sa slave spremali su se darovi u hrani za one koji nisu došli, ili pak da se hrana nađe onima koji putuju dalje. U gružanskim selima se kaže “poslaci”, u Mačvi “milošta”.
Generacijski jaz utiče na običaje
Na prostorima gde je održana stalnost stanovništva, gde mladi ljudi nisu odlazili u velike gradove, i gde nije bio narušen generacijski niz i sklad, bar kada je reč o slavi, ona je provođena po starom običaju i postepeno je primala novije i savremenije forme svetkovine, odnosno postajala je više svetovna. Više se polagalo na gozbenu svečanost, a manje se slavilo prema crkvenim kodekima.
Poreklo nije rasvetljeno
Običaj krsne slave nastao je još u vreme širenja hrišćanstva Balkanskim poluostrvom, a u različitim obrednim formama održala se i do danas. Iako poreklo krsne slave nije u potpunosti rasvetljeno, od velike važnosti za današnji oblik svetkovanja bile su reforme koje su ustanovljene u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u drugoj polovini XIX veka, kada su mnogi kodeksi prilagođeni ponovo stvorenoj srpskoj državi i okupljanju naroda pod okriljem crkve.
Blic
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)