KO JE BIO ČUVENI JAGODINSKI ČIČA Ostao bez obe noge u ratu, čezama sa konjima dolazio u kafanu na pivo i zbijao šale sa svima
Sećate li se rumenog čikice sa brkovima koji se smeje uz čašu piva?
On nije bio izmišljen lik, već je zaista postojao. U pitanju je Miroslav Mitrović, poznatiji kao Losa. Rođen je 1892. godine u srcu Šumadije, u selu Dragovo.
Učestvovao je u I svetskom ratu, gde je zbog teškog ranjavanja ostao invalid bez obe noge, ali vedrog duha. Upravo zbog toga bio je i najomiljenija ličnost u selu. Često je u čezama sa konjima išao u Jagodinu na pivo učuvenu Šarenu kafanu. Tamo je i upoznao komercijaliste pivare, koji su mu predložili fotografisanje na koje se on pojavio doteran.
Fotografisan je i kao takav postao model za nalepnicu čuvenog brke sa flaše Jagodinskog piva. Sam Miroslav, kao ni ljudi u selu, nije bio svestan da je postao po tome poznat, već je saznao kada je slučajno u prodavnici ugledao svoj lik na flaši omiljenog piva. To ga je jako obradovalo i počeo je da priča da će na taj način živeti večno. Od tada, gde god bi se pojavio tamo gde je služeno Jagodinsko pivo za njega je bilo besplatno.
I danas u Dragovu žive njegovi potomci koji imaju samo reči hvale za njega jer se i kao invalid bavio poljoprivredom-puzeći dok nije dobio proteze. Kasnije se bavio i pčelarstvom.
Miroslav Mitrović je umro 1961. godine, ali njegov lik nije, jer je Jagodinski čiča početkom 21 veka zaštićen u međunarodnoj instituciji za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi.
Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Seoska narodna verovanja: Naši stari su verovali da ovaj znak ukazuje na veliku nesreću i da ga ne treba ignorisati
Srpski narod poznat je po mnogobrojnim običajima i verovanjima, a i danas se sprovode. Mnoga verovanja uglavnom se poštuju u seoskim sredinama, a naročito ih se pridržavaju stariji meštani.
Komentari(0)