Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja razumevanje srpske istorije i kulture bilo bi nepotpuno
Kosovo je jedna od ključnih reči srpske kulture i srpske jezičke slike sveta. Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja, razumevanje srpske istorije i kulture je nepotpuno.
Reč Kosovo potiče od slovenske reči kos, koja označava ime za vrstu crne ptice. Postoje naučni dokazi da je postojalo mesto sa istim imenom, po kojem je i čitava regija dobila ime. Albanski naziv Kosova (ili Kosovë) je albanizovana slovenska reč Kosovo. Albanci za pticu kos nemaju odgovarajuću reč.
Ovo je poznato dobrom delu javnosti kao i svakome koga interesuje značenje reči Kosovo. Ima, međutim, nešto drugo što reči Kosovo daje posebnu vrednost i smisao, a što se odnosi na asocijacije koje reč Kosovo izaziva kod Srba.
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Možda vas zanima:
Poznati Amerikanac posetio Kosovo! Sa njim bila i poznata Srpkinja, a ljudi ostali u šoku kad su videli da je...
Na snimku se može videti i kako je Tamara ugostila Džibrija i objasnila mu je zašto je Kosovo važno za sve Srbe
Dečaci koji nose ovo ime zaštićeni su od Boga, a posebno je popularno na Kosovu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su imena hrišćanskih svetaca, krsnih slava i apostola upravo ona imena koje roditelji u Srbiji najčešće daju sinovima
Kosovo je jedna od ključnih reči srpske kulture i srpske jezičke slike sveta. Bez poznavanja njenog slojevitog sadržaja razumevanje srpske istorije i kulture bilo bi nepotpuno. Reč Kosovo je po značenju teritorije, stanovništa i načičkanih pravoslavnih srpskih svetinja na njemu „najskuplja srpska reč“, kratko je i poetski napisao veliki srpski pesnik Matija. Ali je interesantno koje sve asocijacije, pa i emocije, izaziva imenica Kosovo.
Veliki srpski lingvista i slavista, akademik dr Predrag Piper, istražio je asocijacije koje izaziva reč Kosovo i objavio ih u naučnom radu „Reč Kosovo i njene verbalne asocijacije u srpskom jeziku“.
– Postoji mnogo načina na koje se može tražiti odgovor na pitanje šta Srbi misle o Kosovu. Jedan od njih jeste analiza verbalnih asocijacija. Svaka reč povezana je u čovekovom znanju jezika i sveta s mnogim drugim rečima i izrazima. Neke od tih veza su vrlo čvrste, neke su, naprotiv, slabije ili vrlo slabe, što zavisi i od pojedinca, i od naroda, odnosno od jezika, kulture, istorijskih okolnosti i niza drugih činilaca – kaže Piper.
Za reč Kosovo, prema Piperovom istraživanju, dobijeno je 237 različitih asocijacija od 800 ispitanika, od kojih 32 ispitanika nisu navela asocijaciju ili su je nečitko napisala. Od 800 ispitanika 173 bili su muškog pola, a 627 ženskog, 484 sa humanističkih fakulteta, 136 sa drugih fakulteta, a 180 iz srednjih škola. Od ispitanika se nije tražilo da upišu ime, prezime i nacionalnost.
Ispitanici u sprovedenom istraživanju uglavnom reprezentuju onaj deo mlade populacije u Srbiji koji, s obzirom na uzrast i obrazovanje, po prirodi stvari dobija sve aktivnije mesto u srpskom društvu, a u bližoj budućnosti treba da ima i vodeće mesto u njemu.
Ma šta neko pretpostavljao o mogućim asocijacijama neke reči, ma koliko imao razvijenu intuiciju, ne bi mogao toliko egzaktno i dokumentovano opisati mesto te reči u mreži verbalnih asocijacija, koliko je to moguće učiniti u formi asocijativnog rečnika.
Prema istraživanju dr Predraga Pipera imenica Kosovo ima mnogo asocijativnih značenja od kojih su najčešća: Metohija, rat, Kosovski boj, Kosovo Polje, Vidovdan, vojska, bombardovanje, bitka, bol, veliki poraz, mit, na nebu, naše, mir, božur, devojka, grob…
Imenica Kosovo takođe asocira i na reči: Dečani, mama, deca, dika, božur, vera, jadni ljudi, domovina, izgubljen slučaj, istorija, zavičaj, zastava, izbeglice, Lazar, Banović Strahinja, barjak, Miloš Obilić, Milošević, Jugoslavija, još naše, patriotizam, Peć, Patrijaršija, područje, pokrajina, propalo, ode, teško njima, poljana, prošlost, ravno, Rugova, ruina, nasilje, zaborav, rusvaj, naše, njihovo, očaj, Sveta zemlja…
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)