SVI GA ZNAJU KAO NASTARIJEG SINA MITE PANTIĆA IZ "TESNE KOŽE": Odigrao je mnoge uloge, a većina ga danas ne prepoznaje
Uloga najstarijeg sina Mite Pantića obeležila mu je karijeru, a evo šta je sve radio posle "Tesne kože".
Legendarni Nikola Simić pre više od četiri decenije snimio je jedan od najgledanijih jugoslovenskih filmova „Tesna koža “ čiji likovi se ne zaboravljaju.
On je tumačio glavnu ulogu, Dimitrija Mitu Pantića, koga su mlađe generacije obožavale, a starije se poistovećivale sa njim. Glumac nije imao svoju decu, ali je lik oca odigrao maestralno, a u kultnom filmu imao je troje dece, Branka , Miru i Acu.
Gojko Baletić, koji je tumačio lik Branka Pantića nastavio je da se bavi glumom, te smo ga gledali u ostvarenjima "Bela lađa", "Aleksandar od Jugoslavije", "Gorki plodovi", "Miris kiše na Balkanu", "Šesto čulo" i drugima.
Printscreen/Youtube
Jednom prilikom prokomentarisao je svoje učešće u legendarnom ostvarenju koje se i dan danas rado gleda.
- To je oslikavalo tadašnje vreme i to je bio prvi serijal koji je govorio o porodici, našoj svakodevnici na taj način - rekao je Gojko o "Tesnoj koži".
Najaktivniji je na daskama koje život znače, a redovno igra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojem je stalni član od 1985. godine.
Fakultet Dramskih umetnosti je završio pre roka, ali poučen teškim iskustvom Branka Pantića, gaji razumevalje prema "večitim studentima":
- Večitih studenata ima još uvek, jer još uvek smo mamini i tatini sinovi, odnosno, mamine i tatine ćerke. Polako, sine, nemoj ti da žuriš. Samo ti to lepo ukrčkaj, završi. Na kraju krajeva, deca danas i kad završe fakultete nemaju šta da rade. Možda je to studiranje i beg od nečega. Završe master, naguraju neke titule, pa onda prodaju gaće po Bulevaru - zaključuje Gojko.
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Komentari(0)