DRAGU SU NAZIVALI BLUDNICOM I ŽENOM LAKOG MORALA: Istina o najomraženijoj srpskoj kraljici čuvana je ceo vek
Draga Obrenović ostala je upamćena kao jedna od najomaženijih vladarki, a mnoge činjenice o njenom životu za mnoge su nepoznanica.
Malo je poznato da je kraljica Draga bila veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika, pomagala je dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru.
Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list “Neven” Jove Jovanovića Zmaja.
Kraljica je, osim za književnost, pokazala i talenat za modu, dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki… Sva ova dela Drage Mašin zanemarena su i zaboravljena. Ona je samo žena koja je svima bila kriva za sve...
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Kraljica Draga Obrenović, rođena Lunjevica, udova inženjera Mašina, bila je navodno okorela bludnica koja je zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra i pokušala je da na srpski presto dovede svog brata. Ta "iskvarena žena" je skrivila masakr kraljevskog para u noći između 28. i 29. maja 1903. kad je ugašena dinastija Obrenovića...
Printscreen
Ovo obrazloženje je korišćeno kao opravdanje krvavog Majskog prevrata, posle kojeg su zaverenici na presto Srbije doveli Karađorđeviće. Režimska propaganda je od tada satanizovala Obrenoviće, a naročito kraljicu Dragu, koja je želela da bude spisateljica, a igrom sudbine je postala kraljica.
Draga, unuka vojvode i finansijera prvog i drugog ustanka Nikole Milićevića Lunjevice, u devetoj godini je poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i "Ženski zavod", u kojem je savladala ruski, francuski i nemački jezik. Ubrzo je skandalizovala porodicu, jer je počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i spisateljica.
Roditelji su je vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića, koji je nekoliko godina nakon sklapanja braka umro od alkoholizma. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. Njeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović.
Posle razvoda od kralja Milana 1888, ona je povela Dragu u svoj dvorac “Sašino” u Bijaricu, kao dvorsku damu. Neočekivano, Draga je probudila strast u deset godina mlađem kraljeviću Aleksandru, koji je od malena bio pod uticajem dominantne majke i nije mario za žene.
Kralj Milan je odahnuo i odmah počeo da ugovara nevestu za njega, nemačku princezu Šomburg-Lipe. Međutim, Aleksandar je odlučio da oženi Dragu, čime je potresao državu.
Printscreen
Istoričar umetnosti Marina Lukić-Cvetić istraživala je život poslednje, kobne, kraljice dinastije Obrenović. Veliku pomoć istražiteljki pružio je Živan Negojević, čija je prababa bila kuma Dragi Mašin.
"Draga je bila supruga inženjera Svetozara Mašina koji je, u to vreme, probijao put kroz Ibarsku klisuru. Tim povodom je kralj Milan Obrenović priredio bal u kraljevačkom hotelu Pariz na kojem je plesao sa prelepom inženjerovom suprugom. Mašin je proveo 15 godina na terenu u južnoj Srbiji, potom je i umro, a Draga postala dvorska dama kraljice Natalije. Bila je veoma lepa i obrazovana: govorila francuski i nemački, svirala na klaviru, pisala poeziju, prevodila", rekla je Marina Lukić za Politiku.
I dok je njen tadašnji suprug, Svetozar Mašin, boravio na terenu, u Draginom društvu često je bio izvesni Mihailo Čebinac. Kad je Draga postala kraljica, Čebinac se hvalio kako je njihovo druženje, tokom njenog braka sa Mašinom, bilo "više od prijateljstva", pa je, po nalogu kraljice, bio išiban i posle čega je zaćutao, piše Kurir stil.
Darivala je skupim poklonima manastire i crkve sa ciljem da produži dinastiju. Priča se i o tri lažne trudnoće u pokušaju da kralju Aleksandru "podari princa".
"Na samom početku 20. veka, bile odnekuda dovedene dve trudnice da kraljici rode sina, ali su obe rodile devojčice. Draga je dala povelik novac kumovima da kopaju pet bunara kako bi došli do vode. Zauzvrat je jedna od kuma trebalo da tajno rodi budućeg princa, ali su, opet, ispale bliznakinje. I da ironija bude potpuna, ni u jednom od pet bunara nije nađena voda" otkrila je Marina Lukić-Cvetić za Politiku.
Kako je vreme prolazilo, sve je bilo jasnije da Draga neće roditi naslednika prestola pa se počelo razmišljati o drugim rešenjima. U javnosti su kružile razne moguće i nemoguće teorije. Govorilo se o mogućem podmetanju deteta Dragine sestre, o usvajanju naslednika, ali su kružile priče i o Nikodiju Lunjevici, bratu kraljice Drage kao mogućem pretendentu na presto, koje je kralj doduše, demantovao.
Aleksandar je planirao da se razvede?!
Kralju je bilo jasno da mora da se obračuna se zaverenicima kao što mu je bilo jasno i da brak sa Dragom neće moći da potraje, pa je rešio samo nekoliko meseci pred atentat, da se razvede. Brojna su svedočanstva da je njegov odnos prema njoj, posebno tokom 1902. godine zahladneo i da je on počeo da na dvoru opet okuplja ljude koje je sa dvora proterao kao Dragine neprijatelje.
Pored toga, obnovio je i kontakte sa majkom, ljutom protivnicom njegovog braka. Pukovniku (kasnije vojvodi) Živojinu Mišiću, kralj Aleksandar Obrenović je pomenuo neki važan događaj početkom aprila 1903. godine.
- Kako sam docnije čuo, ovaj važan događaj o kome je govorio kralj trebalo je da bude upućivanje kraljice Drage u pratnji đenerala Cincara-Markovića negde u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju. Da li je uistinu ovo bila kraljeva namera znaju sigurno oni koji su u to vreme bili u vladi ili u blizini Dvora - piše u svojim uspomenama Živojin Mišić.
Važan događaj o kome piše Živojin Mišić bio je odlazak kraljice Drage u banju Francensbad iz koje ona više ne bi mogla da se vrati. Dvorski lekar Hadzi-Nikolić ubedio je kraljicu da prihvati da ode u banju u kojoj bi joj lečenje možda pomoglo da zatrudni. Na put je trebalo da krene posle 5. juna 1903. godine, a bila je spremna i proklamacija o zabrani njenog povratka u zemlju.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)