Ko su Srbi, a ko Srbijanci, šta je pravilno i da li je moguće biti oba – pita se domaći Tviter. Iako se to ne dešava prvi put na društvenim mrežama, već često dođe i do podela, ubeđivanja i vređanja susednih naroda, ovaj put povod je bio fotografija jedne korisnice.
Shutterstock
Fotografija četiri devojke sa Balkana koja je objavljena na Tviteru napravila je pometnju, a ono što je privuklo pažnju korisnika i zasenilo njihovu lepotu, jeste opis koji je postavljen uz nju.
– Crnogorka, Srbijanka, Bosanka i Hrvatica, ali nije vic – navela je devojka u objavi i pokrenula lavinu komentara.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Neki od korisnika odmah su ispravili devojku, navodeći kako je trebala da napiše „Srpkinja“ umesto „Srbijanka“, drugi su pokušavali da objasne u čemu je razlika, dok su treći smatrali da je to jedino pravilno što je napisala.
– Crnogorijanka, Srbijanka, Bosnijanka, Hrvatijanka – glasio je jedan od komentara. Neki korisnici su ubrzo počeli da objašnjavaju u čemu je razlika, pominjući geografsku pripadnost, nacionalnost, veru i jezik, dok su se drugi zabavljali pokušavajući da pogode na koju od devojaka se odnosi koji pojam iz opisa fotografije.
Srpkinja ili Srbijanka?
Do ove razlike došlo je usled okolnosti prisutnih samo na Balkanu, gde su nacije izmešane.
– Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz „Srbijanac“, da bi se razlikovao po geografskom poreklu. „Bosanac“ nema to isto opravdanje, to je verovatno formirano u vreme Austro-Ugarske – objasnio je svojevremeno lingvista Ivan Klajn za „Blic“.
Ovi izrazi postoje odavno i nalaze se u mnogim rečnicima, počevši zapisom u Vukovom Rječniku gde stoji da je Srbijanac – čovek iz Srbije, a srbijanski – koji je iz Srbije. Istog mišljenja je i hrvatski lingvista Vatroslav Rožić koji definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije, za razliku od Srbina – što je narodno ime.
Poznati lingvista Klajn kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima „Bosanac“ i „Srbijanac“, poput „Francužanina“ ili „Italijanjanina“. Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji („Albanjanin“) iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima, to je ona čuvena „tigrova koža“.
– U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije – kaže Klajn.
Klajn kaže da su na ovu temu objavljene dve studije profesora Miroslava Nikolića i pokojnog Egona Feketea, u kojima je detaljno objašnjeno kako je do podele došlo.
– Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi – govorio je dr Fekete.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
U selima zapadne i južne Srbije, na starim drvenim kućama i danas se mogu videti urezana imena, godine i poneki krstić iznad vrata. Neki misle da su to samo oznake starih majstora ili dekorativni detalji, ali zapravo se iza tih tragova krije ozbiljan običaj i snažna poruka domaćina.
Kad dete plače noću, budi se u isto vreme ili gleda „u ćošak“, narod je znao: noć mu je „ušla u dušu“. Zato su ga nosili tri puta preko praga – da ga vrate iz senke
U srpskoj tradiciji, burma nije samo znak braka – već veza između duša. Zato se i posle smrti ostavlja na ruci, da pokojnik zna kome pripada – i da ne zaboravi put ka miru
Odvajkada je poznato da priča nije zanimljiva ako je pripovedač ne dočara baš onako i onoliko da drži pažnju publici. Danas ne sedimo oko vatre, ne pripovedamo uz gusle i sve se više okrećemo pripovedačima sa društvenih mreža.
Komentari(0)