Ko su Srbi, a ko Srbijanci, šta je pravilno i da li je moguće biti oba – pita se domaći Tviter. Iako se to ne dešava prvi put na društvenim mrežama, već često dođe i do podela, ubeđivanja i vređanja susednih naroda, ovaj put povod je bio fotografija jedne korisnice.
Shutterstock
Fotografija četiri devojke sa Balkana koja je objavljena na Tviteru napravila je pometnju, a ono što je privuklo pažnju korisnika i zasenilo njihovu lepotu, jeste opis koji je postavljen uz nju.
– Crnogorka, Srbijanka, Bosanka i Hrvatica, ali nije vic – navela je devojka u objavi i pokrenula lavinu komentara.
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Na pitanje koju poruku bi poslao svim Srbima koji žive u Francuskoj, Tebi je odgovorio na čistom srpskom: - Čuvajte srpstvo i pravoslavlje gde god da ste i volite se međusobno
Neki od korisnika odmah su ispravili devojku, navodeći kako je trebala da napiše „Srpkinja“ umesto „Srbijanka“, drugi su pokušavali da objasne u čemu je razlika, dok su treći smatrali da je to jedino pravilno što je napisala.
– Crnogorijanka, Srbijanka, Bosnijanka, Hrvatijanka – glasio je jedan od komentara. Neki korisnici su ubrzo počeli da objašnjavaju u čemu je razlika, pominjući geografsku pripadnost, nacionalnost, veru i jezik, dok su se drugi zabavljali pokušavajući da pogode na koju od devojaka se odnosi koji pojam iz opisa fotografije.
Srpkinja ili Srbijanka?
Do ove razlike došlo je usled okolnosti prisutnih samo na Balkanu, gde su nacije izmešane.
– Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz „Srbijanac“, da bi se razlikovao po geografskom poreklu. „Bosanac“ nema to isto opravdanje, to je verovatno formirano u vreme Austro-Ugarske – objasnio je svojevremeno lingvista Ivan Klajn za „Blic“.
Ovi izrazi postoje odavno i nalaze se u mnogim rečnicima, počevši zapisom u Vukovom Rječniku gde stoji da je Srbijanac – čovek iz Srbije, a srbijanski – koji je iz Srbije. Istog mišljenja je i hrvatski lingvista Vatroslav Rožić koji definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije, za razliku od Srbina – što je narodno ime.
Poznati lingvista Klajn kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima „Bosanac“ i „Srbijanac“, poput „Francužanina“ ili „Italijanjanina“. Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji („Albanjanin“) iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima, to je ona čuvena „tigrova koža“.
– U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije – kaže Klajn.
Klajn kaže da su na ovu temu objavljene dve studije profesora Miroslava Nikolića i pokojnog Egona Feketea, u kojima je detaljno objašnjeno kako je do podele došlo.
– Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi – govorio je dr Fekete.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Veliki naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
Čuveni vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović rođen je 4. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Godina rođenja se ne može tačno utvrditi, a pominje se period od 1749. do 1770. godine.
Komentari(0)