"UZEO SAM NEPLAĆENO U POZORIŠTU I OTIŠAO DA BUDEM ISKUŠENIK" Šok priznanje Branislava Lečića - Rešio da se ZAMONAŠI NA HILANDARU
Glumac Branislav Lečić šokirao je priznanjem da je pre trideset godina imao potrebu da svoj život posveti Bogu i veri.
Danijela Štajnfeld je optužila kolegu Branislava Lečića za silovanje, te je nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu donelo pravosnažnu presudu gde je utvrdilo da glumac nije počinio to delo, priznao da je čak počeo da radi na tome da se zamonaši.
Razlog da se posveti Bogu bio je da bi razmislio o svemu, te je želeo da bolje da upozna veru.
Podsetimo, on je nedavno rekao i da mu je duša plakala jer je bio ponižen, a da su mu optužbe Merime Isaković još teže pale.
Možda vas zanima:
Krst od svetog maslinovog drveta iz srca Srbije otići će na Hilandar: Milovan je samouki ikonopisac
Sa puno ljubavi stvara divna dela koja obilaze svet
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
Možda vas zanima:
Krst od svetog maslinovog drveta iz srca Srbije otići će na Hilandar: Milovan je samouki ikonopisac
Sa puno ljubavi stvara divna dela koja obilaze svet
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
Možda vas zanima:
Krst od svetog maslinovog drveta iz srca Srbije otići će na Hilandar: Milovan je samouki ikonopisac
Sa puno ljubavi stvara divna dela koja obilaze svet
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
Čuveni glumac otkrio je da je proveo neko vreme na Hilandaru, što je za njega bilo veoma plodonosno.
- Tražio sam neplaćeno u pozorištu. Meni je gluma uvek bila jedna vrsta duhovnog istraživanja, deo duhovnog puta. Čak i ovo što mi se desilo je dobro, jer "što me ne ubije to me ojača. To je bila poruka za mene da razmislim o mnogim stvarima. Tu sam zahvalan Bogu što mi je dao priliku da se preispitam. Postoje ljudi koji se posvećuju Bogu kroz crkvu, neko odlazi u manastir, zaredi se i služi kroz molitvu Gospodu, a postoje ljudi koji slave život i kroz taj život slave Boga. Razlog zašto se na kraju nisam zamonašio je to saznanje da mogu i slaveći život slaviti Boga - kaže Branislav Lečić i dodaje:
- Prvo sam bio iskušenik u grčkom manastiru Simonopetra, jer mi je bilo važno da steknem energetski utisak o pravoslavlju, a ne da razumem jezik, a onda sam prešao na Hilandar gde sam ostao oko mesec i po dana. Tu sam shvatio da ja ne treba da se izolujem već da Božiji dar koji mi je dat prenesem drugima. Da moj život bude primer drugima. Ali to je duševni zadatak, emotivni zadatak... - kaže glumac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)