SRPSKA CARICA SA NAJNEOBIČNIJIM IMENOM Niko se pre i posle ćerke Stefana III Dečanskog nije ovako zvao
Lik Carice Nemanjić prikazan je na freskama u Gračanici i Dečanima.
Srpski kralj Milutin Nemanjić ženio se čak pet puta. Brakove je, kao i većina srednjovekovnih vladara, sklapao iz političkih motiva. Samo sa petom suprugom, maloletnom Simonidom, nije imao naslednike.
Istorija pamti njegove potomke: srpskog kralja Stefana III Dečanskog, potom nesuđenog srpskog kralja Konstantina, ćerku Anu (Nedu) i ćerku vrlo neobičnog imena – Caricu Nemanjić, piše Opanak.
Možda vas zanima:
KVIZ - LEPOTE SRBIJE Koliko dobro poznajete srpsku istoriju?
Nastavljamo sa proverom vašeg znanja.
TEŠKA SUDBINA SRPSKE KNEGINJE Supruga Pavla Karađorđevića je bila žena nestvarne snage, ni smrt sina je nije slomila (FOTO)
Olga i Pavle bili su jako srećni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. Uživali su u jahanju, skijanju i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu.
Možda vas zanima:
KVIZ - LEPOTE SRBIJE Koliko dobro poznajete srpsku istoriju?
Nastavljamo sa proverom vašeg znanja.
TEŠKA SUDBINA SRPSKE KNEGINJE Supruga Pavla Karađorđevića je bila žena nestvarne snage, ni smrt sina je nije slomila (FOTO)
Olga i Pavle bili su jako srećni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. Uživali su u jahanju, skijanju i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu.
Možda vas zanima:
KVIZ - LEPOTE SRBIJE Koliko dobro poznajete srpsku istoriju?
Nastavljamo sa proverom vašeg znanja.
TEŠKA SUDBINA SRPSKE KNEGINJE Supruga Pavla Karađorđevića je bila žena nestvarne snage, ni smrt sina je nije slomila (FOTO)
Olga i Pavle bili su jako srećni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. Uživali su u jahanju, skijanju i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu.
Carica, ili Zorica kako su je još zvali, rođena je oko 1283. godine u braku srpskog kralja Milutina i njegove treće supruge Jelisavete Arpad, ćerke ugarskog kralja Ištvana V. Iako brak sa Jelisavetom nije dugo potrajao, samo godinu dana, Milutin je Caričinu majku vratio u njenu domovinu Mađarsku, a ćerku Caricu ostavio da odrasta na svom dvoru sa braćom Stefanom i Konstantinom.
Wikipedia
Caricu Nemanjić spominje anonimni hroničar koji je 1308. godine prolazio kroz Srbiju i ostavio podatke o uzrocima građanskog rata između Milutina i brata Dragutina, sremskog kralja. Milutin je, prilikom pregovora sa vladarima Zapadne Evrope, nudio Šarlu Valoi brak između Šarla II Alansonskog i svoje ćerke Carice. Ovaj brak trebalo je da učvrsti savez između Milutina uperen protiv vizantijskog cara Andronika II.
Pregovori su vođeni jula 1308. godine i završeni su neuspehom. Ipak, pominje se da se Carica udavala dva puta. Datum njene smrti nije zapamćen, kao ni to da li je imala potomke. Ipak, ostaje upamćena kao srpska princeza sa najunikatnijim imenom, koje više nije nosila nijedna srpska princeza u istoriji.
Lik Carice Nemanjić prikazan je na freskama u Gračanici i Dečanima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Komentari(0)